Neobjašnjiv društveni fenomen, prisutan u svim sferama, od porodice, preko firme, do države (pa i šire).
Princip: gde god imaš dva ili više subjekta istog statusa (deca, potčinjeni, saradnici...) i iste funkcije, a različite pouzdanosti, uvek će deblji kraj izvući onaj revnosni, dok vrdalamu jednostavno prihvate takvog kakav je, a njegova nepouzdanost se uračuna u tajming zajedničkih aktivnosti.
Štaviše, kad se desi da onaj pouzdani omane (a dešava se i najpouzdanijima), to se doživi kao smak sveta, a na njega se sruči drvlje i kamenje. Njegovo logično pitanje: "A kako onaj drugi stalno, pa nikom ništa?" do dana današnjeg čeka svoj zdravorazumski odgovor.
STR Monte Carlo :D
– UBIĆU GAAA!!!
– Koga, bre, gazda? Šta je bilo?
– Zoki, idiot, reko da će jutros da doveze cigare i žvake, a vidi koliko je sad sati, a njega još nema!
– Au... To ne valja. Nikad mu se dosad nije desilo, uvek je bio tačan ko švajcarski sat... Jesi ga zvao, da vidiš šta je?
– Nisam! I neću, ne interesuje me. Kako je mogao ovo da mi uradi?
– Khm... Nemoj tako, gazda. A kad te Rade Stakleni ispali i po dva dana za zeleniš i voće, to nikom ništa, a?
– Stakleni? Pa takav je oduvek, šta ću mu...
