Možda najsuroviji i najbolniji primerak udaranja čvrga, sporta nekada tako popularnog među osnovcima. Tehnika je bila toliko jednostavna da nije iziskivala nikakve posebne pripreme. Obično su se kokavci udarali mlađim generacijama iz dva razloga. Prvo, da se žrtva kad dođe sebi ne bi uzjogunila pa vas nalupala od batina, a drugo - mlađe generacije su niže rastom, pa su samim tim pogodan materijal za udaranje kokavaca. Tehnika je vrlo jednostavna. Posle pronalaženja žrtve za kokavac, prilikom približavanja istoj stezala bi se pesnica sa tim da se srednji prst savijao u zglobu i pritom izbacivao napred i, kad bi se približili, kratkim i odsečnim udarcem odgore u teme, koknuli bi nesrećnika. To je bilo to, bez imalo stila, čisto nasilje.
Spravica izumljena za udaranje čvrga, jer se ispostavilo da samo stezanje pesnice i udarac srednjim zglobom nije bio dovoljno bolan za onog ko prima kokavac. Za njenu izradu, bio je dovoljan vreo letnji dan pred kojim se tipio asfalt, jedan štapić i mašta. Kraj štapića ubadao se u mekani asfalt i laganim kružnim pokratima namotavao na njegov vrh. Naravno, trebalo je sačekati da se asfalt stvrdne, pa tek potom primeniti na nečijem temenu. Dobijena spravica jako podseća na lizalicu, ali to je samo varka za njenu ubojitu silu.
Arhaična "igračka" za koju današnja deca, na sreću, nisu čula.
