Kevin kućni ljubimac koji će jednog dana izaći iz frižidera i sve nas pojesti.
Ljigava gljiva - eliksir.
Kombuha je japanska čajna pečurka, živi u hranljivom rastvoru zelenog i crnog čaja i šećera. Izgleda kao neki ljigavi disk koji pluta pri površini tegle. Gajiš je na nekom mestu gde nema mnogo sunca i gde je toplo. Fazon je u tome što ova gljiva reaguje sa tim rastvorom čaja i šećera, fermentiše, ili šta već, i onda stvara čudo nekih materija koje blagotvorno deluju na ljudski organizam, neke kiseline, amino-kiseline, vitamine, antibiotske sastojke, kurce - palce.
Na dalekom istoku piju ovo sranje već nekih 2500 godina (jesu kosoki ludaci, slažemo se, ali nisu glupi), dovodi u ravnotežu energiju tela i duha, eliksir je mladosti, produžava život a možda i kurac, povećava energiju, a možda smanjuje i celulit, ko će ga znati.
Znači, piješ taj čaj u kome živi gljiva, i kada ga popiješ, vratiš samu gljivu u novi rastvor čaja (koji si skuvao i ohladio) i šećera da opet gljiva uradi svoje, i tako u krug, možeš da ga piješ dokle ti volja. Gljiva vremenom dobije nove slojeve, i onda možeš da odvojiš jedan sloj i pokloniš prijatelju ili prijateljici, da nastave da gaje svoju gljivu u svojoj tegli. Izgleda kao neka slina. Gornja strana je skroz glatka, a donja je kao malo hrapavija, pa kada je vraćaš u teglu bitno je kako je okrećeš da ne rikne ako je okreneš pogrešno.
Pije se dnevno 3 deci ovog kombuha čaja, po jedan deci rasporediš tokom dana i milina. Kad se primakneš tom sranju smrdi na... šta ja znam, ukišeljene noge ili tako nešto. Ukus je mnogo bolji nego miris, svakako. Nešto kao boza, recimo, kiselkasto onako i rezi po malo.
- Ajmo narode, šta pijete?
- Kombuhu!
- Duplu Kombuhu s' ledom!
- Isto!
- Kombuhu, naravno!- Stiže!
REALNO.
