Stara srpska izreka koja ukazuje na važnost bliskih i srdačnih kontakata između prvih komšija, naročito na selu.
Milunka: ''Radovane, šta ćeš s to sikirče, Bog te ne ubijo?''
Radovan: ''Kokoške od onog nesrećnika opet ušle u našo dvorište! E neće ga više majci!''
Milunka: ''Nemo' Radovane!''
Par sati kasnije:
Radovan: ''Alo, Stanislave, Radovan pri telefonu! Aj svrni na večeru, evo Milunka baš ispekla one tvoje piliće, mnogo su dobri.''
Stanislav: ''Neka, komšo, evo mi baš večerasmo ono tvoje prase što je toič zašlo u moju njivu, topi se u usta.''
Radovan: ''Jebaću ti mrtvu majku, Stanislave, ti znaš dobro da sam to prase čuv'o za slavu!''
Dva dana kasnije:
Stanislav: ''Radojka, de si sakrila benzin?''
Radojka: ''Šta će ti u ovo doba, crni čoveče?''
Stanislav: ''Kuš more! Onaj konj Radovan mi izbušio gume na traktor, sad će on da vidi šta ja umem.''
Pola sata kasnije:
Radovan:'' Milunka, sunce ti žarko, zovi vatrogasce, izgore štala! To je onaj Stanislav, jebem li mu dete ja!''
Pet dana kasnije:
Radovan: ''Radojka, mogli bi ti i ja malo... znaš ono, dok ti Stanislav nije tu.''
Radojka: ''Ju komšija, šta će tvoja Milunka da kaže ako sazna?''
Radovan(u sebi): ''Ma zabole me za Milunku, men' me zanima šta će Stanislav da kaže. (glasno) Ne boj se ti, niki neće da zna.''
Radojka: ''Pa dobro. Baš si đavo, komšo, hi-hi-hi.''
Par nedelja kasnije:
Sudija: ''Stanislave, da li ste vi Radovana lišili života u afektu?''
Stanislav: ''Jok bre, gos'n sudijo, nego u dvorištu. Mor'o sam, kuću mi osramotio.''
