Subota ujutro. Začaureni u svom bunkeru uživate u smiraju koji ste već odavno zaboravili. Odgađate neminovni napad do krajnih granica pristojnosti i gladi (jer su komunikacije i društveno-učtiva neophodnost i nasušna naša namirnica, isto koliko i razorna navika).
A onda izlazite iz bunkera i otkrivate se neprijateljskom radaru: uključujete mobilni, pa računar, otvarate poštu (na otprilike tri adrese), postajete dostupni na različitim društvenim sajtovima.
I počinje. Zvuk sirena, vizuelni alarmi. Tišina je bila samo zatišje pred informacionu buru.
