Pod uticajem ekonomske krize, Saturnovih prstenova i tektonskih poremećaja na Dalekom Istoku, u ugostiteljstvu su stvari izmakle kontroli toliko da danas konobar može biti svako ko ima dve ruke i dve noge, i koji nema psorijazu ili šugu, tj. bar ne na vidljivim mestima na telu.
Od svih vrsta konobara koji ostavljaju negativni utisak na mušterije, ovaj se izdvaja po tome što karakteristiku po kojoj je poznat ispoljuje na samom kraju posluživanja, kada su mušterije obično pozitivne i raspoložene nakon malo čiliranja za stolom. Nakon naplate računa i neskrivanja razočaranosti što ceo novčanik sa sve cigarama nije ostavljen kao bakšiš, ova spodoba će vam na krajnje iritantan način stvoriti želju da ga puknete u lice i više nikad ne dođete u taj lokal.
Ovu vrstu konobara krasi konstanta nadrkanost, mrzovolja da se radi čak i konobarska matematika, obraćanje i ophođenje prema mušterijama kojim bi se postidele i šalteruše, osim ako, naravno, nisi parkirao dobar auto napolju, što, po konobarskom verovanju, obećava dobar bakšiš. On izreku vreme je novac shvata bukvalno, smatraju ga i antihristom, i kod njega je tradicija da tražite da piće i kafu spremi pred vama, čisto za svaki slučaj.
Zbog ovakvih likova momci i devojke koji su se školovali tri godine za taj posao predstavljaju predmet sprdnje, jer šta će vam škola kad i ova hodajuća iritacija može da se bavi time.
- Ajd naplati.
- To je 880 dinara.
- Evo crvena, neka bude 900 dinara.
- Šta kažeš?
- Neka bude 900 dinara.
- Njnjnjnjnj...samo 20 meni?
- Ma, pa da, ono...problem?
- Ma nije bre!
- ......
- (prebira po džepovima)
- ......
- Evo stotka nazad, i čistite se odavde.
