Konstanta

Stalna veličina. Van fizike, to je devojka koja je deo tvog života, i koja je tako prirodno uz tebe, i oko tebe, da misliš da ona i postoji da bi ti bila gedžet. Ona ti daje taj tako bitni osećaj poželjnosti. Trpi tvoje kvazi - mangupske ispade, ispunjava bezlične dane, diže raspoloženje i to sve na takav način da izgleda kao da si ti tu za nju. Ne zna ona da isti potencijali ne daju napon, da glupani traže nestabilnost, varijacije. Zanimljive promenljive koje iskustvo pretvara u šablon.

I onda padne na pamet misao da o Konstanti ne znaš ništa, a ona o tebi sve. Zna kad ti treba, šta ti treba, uvek je tu, nenametljiva, pomirljiva, ali ti o njoj - ič. Nikad zagrebao po površini, ko se sve lomio da dokaže da ona postoji, ideal, osnova. Da je ona visina koju je trebalo dosegnuti. Da su sve ostale samo cifre koje su tu zbog nje, dok je ona smisao. I onda shvatiš, ali si već ponavljač koji je otišao da meša malter.

- Vidim sakrio si se tu iza stuba, ali viri ti stomačina, pa rekoh da ti skrenem pažnju.
- Heh, ćao, ovaj, da znaš, baš sam krenuo da te zovem, ovih dana. Nego u gužvi sam nekoj, trci, tako…
- A je l’ da? A imaš li mi broj dušo?
- Imam, naravno.
- Pa koji mi je?
- Šta?
- Kurac sto trčim za tobom! Broj, lepi, broj…
- Pa onaj 69, je l’ da? Stari onaj…
- Pa da, taj, koji je, kako ide?
- Pa ne znam, nemam ga ovde, nov telefon sam uzeo neki, pa nisam prebacio. Aliii… imam kuci, na starom.
- Aha, ali ajde ti ipak zapiši, čisto da ne možes opet da se izvlačiš, bože sačuvaj…
- Pa jao, zar mislis.
- Piši… 069… Daj ja cu da ti ukucam. Klik, klik. Evo, gotovo, tu sam ti izmedju Majde 2 i Maje kurve.
- Ma to Miki uzeo da se glupira, izmenjao imena…
- Ma naravno. Ajde cimni me, da mi ostane broj, pošto ću svakako ja tebe morati da zovem.
- Nemam kredita.
- Pošalji mi besplatnu poruku, ista smo mreža.
- Ovaaj. Ispucao sam sve tri, evo baš malo pre Milanu, treba neke knjige da mi…
- Aha. Haha, jaoo, knjige?! Jao. Jao. Sve se smeje u meni. Dobro, ništa, izdiktiraj mi.
- Od Getea “Faust” i od Dan…
- Broj.
- A, to.
- DA.
- Pa ne znam ga na pamet. Novi broj, ide nekako 6, 9, pa osam, nula… ček…
- MOLIM?! Uh. Dobro, mirno. Imaš u telefonu zapisan. Imaš na plastici od SIM-a.
- Ma ne znam da nadjem u telefonu, novi je bre, smartfon neki, nema ni SIM nego direktno kod njih aktiviran... Ja nisam u suštini ni hteo da uzimam, nego kao navalili, uzmi pa uz…
- Daj ja ću da nadjem.
- Evo, slobodno. KLIK Jao ugasi se. Pa vidiš kakav maler, baš kad… Nego da, baterija, mora da se formira, znaš no, tri puta po 12 sati...
- JEBI SE I JEBI SE! Ma koja sam ja budala... Šta sam je tebi? Nula? Sigurica. Konstanta! Uvek tu? Jebi se! Lunjam za tobom kao matora koka, dok ti čukaš sa strane. A i treba mi tako. Prostor?! Eto ti prostor. NA! Eto ti svet! Skote! Skote...
I izgubi glas. Okrenu se i ode, tako lako.
A voleo sam je.