Mali debeli ciganin,sa izrazito belim zubima,u belom odelu.Uvek je nasmejan,ima velike obraze koji sijaju od srece.Lepo je ocesljan,ima ulje na kosi.Kontrabas je uvek visi od njega samog,ali on apsolutno ima kontrolu nad njim,pa moze i da poskoci,zavrti ga,uz lupanje sa zadnje strane i vrati ga u prvobitni polozaj i nastavi da svira uz neprestani osmeh.
Kontrabasista - rodi se kao normalan čovek, usled niskih frekvencija koje lagano, ali svakodnevno protresaju mozak oštećujući čeoni režanj, vremenom počinje da gubi vezu sa realnošću i za sve druge postaje čudan sem samome sebi, inače na prvi pogled sasvim normalan. Od sličnog fenomena pate i dugogodišnji bokseri. Iz tog razloga komunikaciju lakše ostvaruje sa kolegama iz profesije i bokserima, ali ni tu u potpunosti. U pitanju su trajne posledice. Iako su nad ovim ljudima sprovodjena mnogobrojna istraživanja, savremena nauka još uvek nije našla način da se ljudi sa takvim oštećenjima u potpunosti uklope u društvo. Teško je prepoznatljiv i usled toga rehabilitacija je veoma otežana.
Gitarista: Vidi ga šta ovaj svira!?
Harmonikaš: Hm... Ludak...
Solista neki: Koju pičku ću da munem? Šta radi ovaj basista, što lepo ne svira ton po ton!?
