Nekada prestiž, a sada seljoberizam. Šmekerica, sa podignutom kragnom i jebačkim pogledom koji na keca skida haljine i haltere, zamenjena je kičericom. Danas svaki pajvan koji misli da je fudbal trčanje niz livadu i šutiranje onog 2r pi sranja suportono od lika iz ekipe što sme rukama da igra, može imati ove kopačke.
U mestimično ispunjenim predelima lobanje ovog čobana nastaje zabluda da će u šarenim kopačkama igrati kao debeli Ronaldo, ako ne i bolje. Stvara se iluzija da se skil sam unapredi za 300 posto. To što bi bangavi dabar sa osteoporozom bolje igrao, nema veze. Važno da je kilo uvoznog gela stavljeno na vudžuglu, da je dres izvučen iz šorca i da šljašte crvene kopačke, ko naložene Mongolke u zimu.
- U, biće zajebano sa ovima.Vidi ga onaj mali što ima kopačke neke brze... Mora da zna nešto...
- Šta?! Ma sad ćemo to da sredimo! Picopevac mali! Zovi Mileta Drvoseču!
- Tu sam! Morao sam pregrizem neku bukvu na brzaka.
- Slušaj Mile, viš onog malog?
- Vidim.
- E, pa čuvaj ga.
- Kako?
- Polomi mu nogu.
- Sekirom ili...?
- Mile bre!
- Dobro. Pitam samo...
:Mile uklizava krvnički. Jedna noga na jednu stranu, druga na drugu:
- Alo bre! Kako to uklizavaš?! Slomio si mi nogu!
- Znam.
- Šta bre znaš? Jesi li normalan?!
- Ne.
- Znaš li ti da sam ja dao 5 golova Bumbarevom Brdu?! I da sam trebao preći u Balkan Bukovicu?!
- Ne. Nego koji su ti broj te kopačke?
