Kraljević Marko i Jovan Tamburaš

KRALJEVIĆ MARKO I JOVAN TAMBURAŠ

Mili Bože, čuda velikoga,
jali grmi, jal' se zemlja trese,
jal' udara more u mramorje.
Niti grmi, nit' se zemlja trese,
nit' udara more u mramorje,
već putuje mlad tamburašu,
što tamburu mu munja pokreće.
Sokoćalo staro u planini nađe,
pak njime u staro doba izađe.
Iako od kuma drugačije nazvan,
po rođenju pop ga nazva Jovan.
Kad iz sokoćala Jovan izađe,
na polju se ravnome on nađe
pak dok se oko sebe okrete,
Kraljevića Marka on susrete.

Progovara Kraljeviću Marko
Kazuj ko si, odakle dolaziš,
odakle sokoćalo ovo donosiš?
Il' od Boga dobre glase daješ,
il' za vraga laži prodaješ?
Il' si Srbin što ponosno hoda,
il' si još jedna turska uhoda?

Odgovara tamburaš Jovane.
Nit' od Boga glase donosim,
nit' za vraga laži pronosim,
nit' za Turke nekog uhodim,
već sam Srbin i krst nosim.
Krst nosim, ponosim se time,
Jovan od Morave mi je ime.
Hodam ovde na poljima neznanim
jer iz drugoga doba dolazim.
Ja zalutah na jednu planinu,
pa utom uđoh u jednu pećinu,
po pećini ja prošetah malo
pak naiđoh na neko sokoćalo
što se može u prošlost vraćati.
a i u buduće vreme putovati.
Iđah brže neg Sunce preko sveta,
za pet trenutaka stotinu leta.

Tad ga pita Kraljeviću Marko
Oj, junače, kazuj ti meni,
ko to takvo sokoćalo načini?

Odgovara mu tamburaš Jovane.
Biće jednom Tesla od Smiljana,
rođen kad je bilo zlog zemana,
kad robovaše Srbi kod Germana.

Od željeza on će žice uzimati,
pak će munje žicama krotiti,
zrake Sunca staklom hvatati,
glase na kraj sveta prenositi.
On će ovo sokoćalo načiniti,
načiniti i daleko ga sakriti,
gde vuk svaki svoj danik ima,
da ga Srbima niko ne uzima.

Progovara Kraljeviću Marko.
Kazuj kakve glase meni nosiš,
da l' se Srbi Turke oterati,
il' će zulum jošte dugo trpeti?

Odgovara mu Jovane tamburašu.
Turčin Srbijom neće više šetati,
Srbin Turčina daleko će oterati.
Al' će se u dobru opet vazneti
pak će opet u zlu sebe poniziti
i nanovo tuđeg zuluma trpeti.
Ja dođoh iz vremena drugoga,
ja dođoh iz vremena rđavoga,
gde svak bližnjeg lako izdaje
za dva novca svakog prodaje.
Pohlepa i blud zavladaće,
Srbi svoju dušu izgubiće.
Boga jedinog zaboraviće,
na bliženja svoga udaraće.
Popovi od vere odvraćaće,
ljudi molitve zlatom plaćaće.

A uzeli su ljudi jednog dana
sve te izume Tesle od Smiljana
i nevidljivu mrežu načinili,
Internet joj ime nadenuli,
da njome slike i glase prenose,
al' najviše sve laži pronose.
Svak za sebe će doma ostajati,
uz kutije po vas dan sedati
i u zatvoren prozor gledati,
cel' dan s drugima govoriti.
Neće niko vojnu vojevati,
kroz prozor će taj četovati.
Prijatelje će u prozoru držati,
a neprijatelje u dom puštati.
Tvog imena neće se rado sećati,
junaka srpskih mnogi će se gnušati.

Zajauka Kraljeviću Marko,
zajauka, sva se zemlja trese,
pak govori Jovanu tamburašu.
Rasrdi me mnogo, mlad Jovane,
rasrdi me mnogo, al' i rastuži.
Za kog, Bože, sablju ja da sučem,
Za kog, Bože, šestoperac da tupim,
ako će Srbi sedeć' četovati,
kao kakve babe tu naklapati,
a neprijatelju skute ljubiti
i brata svoga nedužnog kuditi.

Idi sad nazad, mlad Jovane,
idi pak moje glase prenesi.
Ko se od svog roda odrodio,
ko veru za večeru prodavao,
ko na Boga na sav glas hulio,
ko nekrst na krst navodio,
ko Brankovića od sebe činio
ko prorokom samog sebe nazvao,
e, tako mi Boga jedinoga,
u snove ću ga ja pohoditi,
ja mu u snu mira neću dati,
miran sanak vala neće imati,
večno ću ga u snu proklinjati,
šestopercem u glavu udarati,
britkom sabljom vrat posecati.

Takmičenje "Bolje rob nego..."