Kaže se kada više nema upaljača koji radi, kad su sve šibice mokre i kada, izbuljenih očiju, blenemo jedni u druge nemo tražeći izlaz. I tako nam je potreban taj dim...
WC Zemunske gimnazije, zid koji deli muški od ženskog dela nije do plafona, tako da su prostorije u visini povezane i materijal se često razmenjuje. Mali odmor. U ženskom delu komešanje, jer nijedna od riba nema ništa za pripaljivanje. U muškom delu Bleksi sa drugarima, na prethodnom času dobio keca iz fizike, mrk kao gradonosni oblak. Iz ženskog se začuje:
- Momci, jel ima neko upaljač, ju-huuu!?
- Bleksi: KREŠI PIČKOM O BETON PA PALI!
(Tajac u oba dela. Hladni, amonijačni vazduh WC-a nas proždire, a cigarete ni od korova...)
