Veličina kruga znanja je direktno srazmerna okruženju neznanja. (Što veći krug znanja, više shvatiš koliko malo znaš).
Zamislite ono što zovemo ‘znanje’ kao krug oivičen kružnicom koja se sastoji od tačaka koje predstavljaju interesovanja. Što manje znanje, manji krug, manje tačaka i iobrnuto.
Što više interesovanja imamo, više shvatamo koliko malo znamo, koliko ima novih, neistraženih oblasti o kojima ne znamo ništa. Oni koji imaju male krugove sa par tačaka interesovanja, imaju naizgled mnogo jednostavniji i spokojniji život. Teoretski, trebalo bi da taj mali broj stvari koji ih interesuje poznaju do savršenstva i retko padnu u očajanje koliko stvari ima koje neće moći da upoznaju. (Postoji i izreka: ‘Bolje da jednu oblast znam do perfekcije, nego mnogo njih površno’). Lično, više sam za onu drugu: ‘Što više znaš, više vrediš’. Ionako ne postoji lik koji može za neku oblast da kaže da zna sve, makar joj posvetio ceo život. Znam da je neki naučnik rekao pred kraj svog života nešto otprilike ovako: ‘Ceo život sam posvetio ........ oblasti, mislio sam da znam mnogo, ali sada shvatam da sam na početku’.
