Pojam koji postoji samo teoretski. Zvanično gledano, Krupanj ima četiri godišnja doba, proleće, leto, jesen i zimu. Ali, nezvanično, realno, u Krupnju je samo jedno godišnje doba izvesno-zima. Ni proleća, ni leta, ni jeseni ne mora da bude, ukoliko izuzmemo onaj kratak period u kojem lišće pada i truli.
Kad sam ja bio prvi razred, a to je bilo 2004/2005, preložili smo celu godinu. Ne znam tačno da li je to bila 2003/2004, ili 2004/2005, ali, u svakom slučaju, znam da je čak i u najtoplijem delu godine sve vreme padala kiša, bilo oblačno, vetrovito i hladno.
Pišem otprilike
21:00, 31.jun 2006
Beograd-39 stepeni Celzijusa (to znam tačno, jer sam bio na autobuskoj stanici, pa sam video termometar iznad perona)
Krupanj-21 stepen. Rosa se pohvatala po travi.
Nego sta nego zanimljivo. Eto, a ja sam ziveo i u Beogradu i u Krupnju, u Beogradu stalno do 1999.godine, pa onda sa prekidima u Beogradu, Tabanovicima kod Pozege (odatle je moja majka) i Krupnju, a u Krupnju za stalno od 2001.godine, neko vreme nakon sto su moji roditelji izgubili svoj dugogodisnji posao u "Tekstilu". Nakon toga, cesto sam isao u Beograd, zato sto sam voleo i zato sto su i moji roditelji voleli, a posle i zato sto sam morao, buduci da sam imao febrilne konvulzije kao dete (konvulzije, stanje slicno epilepticnom napadu, ali samo pri visokoj temperaturi, u mom slucaju, pri niskoj, granicnoj, i to kada mi opada), pa sam morao da idem da se lecim. A pride imam i tetku i tecu u Beogradu. Sta je poenta? Poenta je u tome da ja nikada, za sve to vreme, ni od 1997. do 2001. godine, kada sam ziveo u Beogradu, ni od 2001.godine, pa do danas, kada sam samo isao u Beograd, izuzev jednom, meni nije bilo hladno u Beogradu. Zaista, Beograd je lisen hladnoce, "operisan" je od nje, kako se to kaze. Taj jedan put kad mi je bilo hladno, ne znam koja je godina bila, ali sam bio jos kod uciteljice, znaci, od prvog do cetvrtog razreda osnovne skole, i to ja mislim blizu cetvrtog, ili cetvrti, buduci da ja znam kako sam se osecao kada. E, taj put smo bili ja i moja majka u Beogradu, ja mislim zbog mene, da odem na EEG. Kada smo se vracali, trebali smo da idemo na onaj autobus u 21:15 za Krupanj, onaj nocni. I hladno mi je bilo kada smo isli Knez Mihajlovom. Duvala je kosava, onako hladna, rezuci, secuci i prodiruci kroz debele slojeve odece i smrzavajuci moje kosti. E, to je jedan jedini put. Mada, sad, sa ove vremenske distance kad pogledam, moguce da ni tad nije bilo realno hladno (nije bilo ni rose, ni slane, ni mraza, ni leda, ni kise, ni snega), vec je lako moguce da je to opet bio moj subjektivni osecaj, jer vetar cesto zna da stvori subjektivni osecaj da je hladnije. Ali, eto, cak i da je bilo stvarno hladno, to je bio jedan jedini put da je meni u Beogradu bilo hladno. Mozda je i bilo hladno nekad, a ja tad nisam bio u Beogradu. Ja sam iz Beograda otisao kao jako mali, nisam bio jos sasvim ni svesno bice, i moguce da nisam osecao hladnocu zato sto sam se vozio u kolicima, onako ususkan, ili sto me je majka dobro oblacila, mozda nisam ni izlazio iz naseg stana, mozda se ne secam jer sam bio mali, ali, uglavnom, to je moje secanje, tako se ja secam.
I zaista, kada pogledam ponasanje i shvatanje o temperaturi, toplom i hladnom ljudi koji zive u Beogradu i nas koji ne zivimo u Beogradu, dosta se razlikuje. Na primer, za Beogradjane je zima oblacno, vetrovito i kisno vreme, sa temperaturama malo iznad nule. Za Krupanjce je zima ledeno vreme u kojem su dani celi ledeni i u kojem je sasvim normalna temperatura 20 stepeni ispod nule. A cak je, ja mislim pre nekoliko godina, znalo da bude i ispod minus dvadeset, pored reka (a imamo ih 5 ili 6, imamo ih toliko da, kad me neko pita koliko ih imamo, ja moram da ih nabrajam, jer ne mogu odmah da se setim, buduci da ih ima mnogo, a ukoliko racunamo sve vodotokove, potoke, potocice, izvore, mocvare, onda ih ima bezbroj, i nicu na svakom mestu stalno). Za Krupanjce je, opet, leto blago hladno ili toplo (ne vruce, u vrh glave prijatno!) godisnje doba, sa temperaturama od oko nekih tridesetak stepeni. Za Beogradjane je leto, opet, vruce i vrelo doba u kojem se temperatura svake godine penje iznad cetrdeset, a nekad i do pedeset (pre nekoliko godina je bilo 52 u hladu!), u kojem se asfalt ugiba i topi pod nogama, i u kom ni nocu ne mozes da se rashladis. A ja, evo, za sve vreme koje zivim u Krupnju stalno, a i ranije, mogu da kazem da se secam samo dva vruca leta u Krupnju: prvo je bilo pre nekoliko godina, ono kad je u Beogradu u hladu izmereno 52 stepena, i drugo 2011. ili 2012., kada smo imali osecaj da Sunce onako pece po kozi. To su jedina dva puta.
I u Krupnju se podrazumeva da ce zimi padati sneg, i to ne onako malo, nego da ce formirati pokrivac, koji je, po mojoj proceni, uglavnom oko pola metra, a nanosi pored puteva i staza znaju da budu i do dva metra. 1984. godine, pricala mi moja baba, bio je toliko veliki sneg da je prekrio prozore na kuci (preko dva metra prekrivaca, da ne pricam tek o nanosima!), i da su, kada su ustali, videli samo belinu na prozoru. Kada je moja baba otvorila vrata, u predsoblje je grunuo sneg i iskvasio sivi tepih. Nakon toga je morala polako da drzi otvorena vrata, i malo-pomalo da otklanja sneg sa vrata da bi mogla da ih otvori. A koliko su se samo puta vrata zamrzla i nisu mogla da se otvore! Pa mora da uzme kljuc, da ga izvadi iz brave, da ga umoci u mast i namaze tom mascu, pa da tek onda otkljuca.
Ucitelj Splinter
Nego sta nego zanimljivo. Eto, a ja sam ziveo i u Beogradu i u Krupnju, u Beogradu stalno do 1999.godine, pa onda sa prekidima u Beogradu, Tabanovicima kod Pozege (odatle je moja majka) i Krupnju, a u Krupnju za stalno od 2001.godine, neko vreme nakon sto su moji roditelji izgubili svoj dugogodisnji posao u "Tekstilu". Nakon toga, cesto sam isao u Beograd, zato sto sam voleo i zato sto su i moji roditelji voleli, a posle i zato sto sam morao, buduci da sam imao febrilne konvulzije kao dete (konvulzije, stanje slicno epilepticnom napadu, ali samo pri visokoj temperaturi, u mom slucaju, pri niskoj, granicnoj, i to kada mi opada), pa sam morao da idem da se lecim. A pride imam i tetku i tecu u Beogradu. Sta je poenta? Poenta je u tome da ja nikada, za sve to vreme, ni od 1997. do 2001. godine, kada sam ziveo u Beogradu, ni od 2001.godine, pa do danas, kada sam samo isao u Beograd, izuzev jednom, meni nije bilo hladno u Beogradu. Zaista, Beograd je lisen hladnoce, "operisan" je od nje, kako se to kaze. Taj jedan put kad mi je bilo hladno, ne znam koja je godina bila, ali sam bio jos kod uciteljice, znaci, od prvog do cetvrtog razreda osnovne skole, i to ja mislim blizu cetvrtog, ili cetvrti, buduci da ja znam kako sam se osecao kada. E, taj put smo bili ja i moja majka u Beogradu, ja mislim zbog mene, da odem na EEG. Kada smo se vracali, trebali smo da idemo na onaj autobus u 21:15 za Krupanj, onaj nocni. I hladno mi je bilo kada smo isli Knez Mihajlovom. Duvala je kosava, onako hladna, rezuci, secuci i prodiruci kroz debele slojeve odece i smrzavajuci moje kosti. E, to je jedan jedini put. Mada, sad, sa ove vremenske distance kad pogledam, moguce da ni tad nije bilo realno hladno (nije bilo ni rose, ni slane, ni mraza, ni leda, ni kise, ni snega), vec je lako moguce da je to opet bio moj subjektivni osecaj, jer vetar cesto zna da stvori subjektivni osecaj da je hladnije. Ali, eto, cak i da je bilo stvarno hladno, to je bio jedan jedini put da je meni u Beogradu bilo hladno. Mozda je i bilo hladno nekad, a ja tad nisam bio u Beogradu. Ja sam iz Beograda otisao kao jako mali, nisam bio jos sasvim ni svesno bice, i moguce da nisam osecao hladnocu zato sto sam se vozio u kolicima, onako ususkan, ili sto me je majka dobro oblacila, mozda nisam ni izlazio iz naseg stana, mozda se ne secam jer sam bio mali, ali, uglavnom, to je moje secanje, tako se ja secam.
I zaista, kada pogledam ponasanje i shvatanje o temperaturi, toplom i hladnom ljudi koji zive u Beogradu i nas koji ne zivimo u Beogradu, dosta se razlikuje. Na primer, za Beogradjane je zima oblacno, vetrovito i kisno vreme, sa temperaturama malo iznad nule. Za Krupanjce je zima ledeno vreme u kojem su dani celi ledeni i u kojem je sasvim normalna temperatura 20 stepeni ispod nule. A cak je, ja mislim pre nekoliko godina, znalo da bude i ispod minus dvadeset, pored reka (a imamo ih 5 ili 6, imamo ih toliko da, kad me neko pita koliko ih imamo, ja moram da ih nabrajam, jer ne mogu odmah da se setim, buduci da ih ima mnogo, a ukoliko racunamo sve vodotokove, potoke, potocice, izvore, mocvare, onda ih ima bezbroj, i nicu na svakom mestu stalno). Za Krupanjce je, opet, leto blago hladno ili toplo (ne vruce, u vrh glave prijatno!) godisnje doba, sa temperaturama od oko nekih tridesetak stepeni. Za Beogradjane je leto, opet, vruce i vrelo doba u kojem se temperatura svake godine penje iznad cetrdeset, a nekad i do pedeset (pre nekoliko godina je bilo 52 u hladu!), u kojem se asfalt ugiba i topi pod nogama, i u kom ni nocu ne mozes da se rashladis. A ja, evo, za sve vreme koje zivim u Krupnju stalno, a i ranije, mogu da kazem da se secam samo dva vruca leta u Krupnju: prvo je bilo pre nekoliko godina, ono kad je u Beogradu u hladu izmereno 52 stepena, i drugo 2011. ili 2012., kada smo imali osecaj da Sunce onako pece po kozi. To su jedina dva puta.
јурите вилама свакога ко вам крочи у селендру јебену. нема ко није пришао да ме закачи раменом кад сам изашао тамо. и као хехе ал смо јаки. зато што има 50 паора иза леђа који чекају да усеру неког несрећника који није домаћи. посебно ако је тај неко из лознице. а та иста лозница вам је прва пришла у помоћ кад вас је скурцала поплава.
Ih, brate, nemoj preterivati, jurimo vilama svakog ko kroci ovamo? Jesi li ti svestan koliko to primitivno zvuci? Kao ona anti-srpska propaganda iz devedesetih, koju su vodile SAD. A to, da te je neko zakacio ramenom kad si dosao, to verujem, to je, nazalost, jedna od osobina izvesnog sloja ovdasnjih ljudi, ali to nije osobina intelektualaca, ljudi sa zavrsenim fakultetom, niti rodjenih Krupanjaca, vec onih novokomponovanih o kojima sam pisao u svojoj definiciji Krupnja-procitaj je i naci ces ih. To su ovi novokomponovani, sisli sa sela juce, prodali traktor, kupili besna kola, namlatili para u malini, pritom se bavili jos i nekim nezakonitim delatnostima, pa sad sisli u grad da se bahate, a vecina njih od skole ima samo 8 razreda osnovne. Vec neki zanatlija, covek koji, pored psam razreda osnovne, ima i neki zanat koji je radio i od koga je ziveo, se nece tako ponasati, pa makar to bio onaj nivo na kojem je Tito bio 1900 neke.
Ti si video samo ove nove seljake, koji svoje smrdljive noge i tela stave u nova kola, smrcu kokain i puste "Tako, tako, samo tako." Dodji nekad u nasu glavnu ulicu, Marsala Tita, onu poplocanu, pa prodji njome. Pogledaj predivne ugostiteljske objekte u njoj, pa stare kafane, posebno onu "Kod Lole". Pogledaj znamenitosti Krupnja koje se u njoj nalaze. Pogledaj staru apoteku, najstariju kucu u Krupnju, objekat pod zastitom drzave, a ja mislim i UNESCO-a. Pogledaj predivni plato i fontanu ispred opstine, gde je nekada bila bista Vlade Zecevica, naseg ustanika.Pogledaj predivnu crkvu-Hram Vaznesenja Gospodnjeg, koji je posetio i kralj Aleksandar Prvi Karadjordjevic Ujedinitelj. Pogledaj i manju, drvenu crkvu. Pogledaj crkvenu portu. Pogledaj groblje u njoj. Pogledaj spomen-tablu posvecenu poginulima u Prvom svetskom ratu. Pogledaj zvonikPogledaj crkveni kiosk. Sve odise starim gradskim duhom, kao da si prosao Knez Mihajlovom. U toj ulici nigde neces videti dzibera, osim u nekim kafanama, ali oni tamo ne zive. Tamo ne mogu da opstanu, to je glavna ulica. Podji od vrha te ulice do dna te ulice, neces naci seljacke kuce, izuzev kuce jednog Hercegovca.
да, свестан сам како звучи. зато сам то и рекао. то није урадио један лик. то је сваки други урадио. и то баш у том твом центру о ком причаш. веселе се и разбијају флаше нама под ноге јер смо ето гости у мањини и не смемо правити проблем. дивљина.
лепо је то што си локал патриота. треба волети своје родно место и бити свестан његових лепота и предности али исто тако треба да будеш свестан да су ти 90% суграђана џибери због којих ће свако ко вас посети заборавити све то лепо што си набројао и рећи јебо вас онај ко вас посади овде
јесте скинули картонског вучића у природној величини што вам маше са терасе ту поред куће под заштитом унескоа крај бисте владе зечевића нашег устаника
Ismih, kartonski Vucic nije u prirodnoj velicini, nego smanjen, nema noge, nego je samo glava, trup i ruka kojom mase. I ne nalazi se ni na kakvoj terasi nego na fasadi. I ne pored kuce pod zastitom drzave (a nisam siguran da je pod zastitom UNESCO-a, samo sam rekao "mozda"), nego iznad mesare "Dva brata". I nije pored biste Vlade Zecevica, ona je u centru, na platou, ispred opstine i poste, nego pored pijace, a iznad ribarnice, ja mislim.
Ludoslavia, nikada nisam cuo za paradajz koji radja ispod zemlje. Kakav je to paradajz? Kako izgleda? Ili je fora na definiciju "Krupanjsko leto"?
1919-1921-Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca
1921-1929-Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
1929-1943-Kraljevina Jugoslavija
1943-1945-Demokratska Federativna Jugoslavija
1945-1963-Federativna Narodna Republika Jugoslavija
1963-1992-Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija
1992-2003-Savezna Republika Jugoslavija
2003-2006-Srbija i Crna Gora
Evo, Išmih, baš danas, 4.jula, se, na danima međaša, na Mačkovom kamenu, potukli Krupanjci i Lozničani. Dobili ste po pičciiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii... Hehehe, možete samo da nas mrzite.
не мрзим ја вас. мени је вас жао. опет сте потврдили оно што сам ја рекао. дође вам неко у селендру и ви одмах пробате да га закољете стакленом флашом. јака сте муда вас 30 тукло 5 ликова. јуначки, нема шта.
а кад сте поплављени и цркавате гладни онда вам ваљају лозничани који вам доносе храну. или треба да се купе гумени опанци да има у чему да се чисте говна из штале онда ти ваља лозница
Da ste ovih dana bili u Krupnju, videli biste sta znaci "Krupanjsko leto". Tek danas je malo toplije. Juce je maksimalna dnevna temperatura bila 17 stepeni.
Eto, a jutros, u 1 sat, a sad kad ovo pisem je jedan i dvadeset pet, u jedan je bilo 20 stepeni. Jos neki hladan vetar duva, pa je subjektivni osecaj da je mnogo hladnije.