Ogromna džukela pretećeg i krvoločnog izgleda, iskeženih zuba kroz koje ispušta jezivo režanje dok mu kaplje nekakva pena iz usta. Pogled njegovih zakrvavljenih očiju je dovoljan da izazove tresenje kolena, najmanji njegov pokret u nečijem pravcu već eskalira u istovremeno gubljenje kontrole nad obe fiziološke funkcije čoveka, a prvi znak zatezanja povoca pokreće želju da osetite vlastite pete kako vas udaraju po guzici.
Naziv takvog čovekovog najboljeg prijatelja je nastao osamdesetih godina zbog knjige Stivena Kinga i filma snimljenog po njoj o besnom bernardincu sa tim imenom, a koji je, naravno, napravio pokolj lokalnog stanovništva neke američke vukojebine.
Grrrrrrrr! Av!
- Miran, dečko. Polako, ne plašite se, miran je on, neće. Malo je samo nervozan jer vas ne poznaje.
- Miran, nema šta. A kako se zove? Kudžo? I zašto je bez korpe na ustima?
- A da ti ja pokažem kako lepo trči bez povoca?
- Doviđenja.
