Pravilo broj jedan u ovom Zapadnom Pomoravlju, okrutnom svetu moralnih gromada bi glasilo:
"Ne psuj 'leba i grožđe, gidžu ti 'lebovu jebem!"
Pa tako, da ga ne bi baš psovali, oni ga "celivaju". I to u slučajevima:
- krajnja nužda
- nužna odbrana
- neuračunljivost, češće ona skrivljena, no ona neskrivljena.
Što će reći - kad god su u mogućnosti!
:sin od godina sedamnaest n'ume d'iscepa panj najobičniji, smotane ove nove generacije, šta'š i čuje se zvuk rendom udaranja sekirom po panju:
- :tup, tup, tup: Vidi, ćale, uspeo sam da ga zakačim, sad mogu da ga podignem, vidi! Što je kuuuul! :podiže panj:
- Ne podiži taj panj, leb' ti poljubim tvoj, noge ćeš da prebiješ, stoko neotesana! Kud te nisam na kamen izd... Dobro, sine, ljubi te otac, aj' sad okreni na ušice.
Odlična, podseti me na jednu moju jaaako staru defku. Mada se tu lebac psuje, ali je u isto vreme svetinja. :)
http://vukajlija.com/hleb-lebac/163374
Lepo objašnjeno zašto se leb ne jebe, već ljubi :)
+