Ono što doživljavate dok "živite i radite daleko od rodnog kraja"(izraz radio Beograda, iz emisije za gastarbajtere).
Te halucinacije se javljaju kao reakcija organizma na stresne situacije doživljene preko dana, u tuđini, a u cilju lakšeg prevazilaženja tih trenutnih muka i to konstatovanjem da za neko vreme idete u Srbiju na odmor i da će vam tamo najzad biti bajno, kako to SAMO u Srbiji zna da bude.
Prisećate se svih lepih situacija koje ste imali u Srbiji, naravno zaboravljajući pritom da su vam se sve one zajedno desile tokom par decenija, a ne tokom par dana života u Srbiji.
Najzad dođe dan kada polazite prema Obećanoj zemlji!
Vozite 1700 km bez prestanka, kako bi stigli što pre do granice Srbije, jedine, najlepše, najbolje zemlje na svetu gde vas čekaju sve lepe stvari na svetu. Nećete da spavate u nekom usputnom motelu, da ne gubite vreme...
Po autoputevima zemalja kroz koje manijački vozite do Srbije, trkate se sa primercima sličnim vama u polovnim Mercedesima, samo poreklom iz Anadolije, Pirinske Makedonije i sličnih takvih obećanih zemalja.Da bi izdržali taj samoubilački ritam vožnje, neprekidno se nalivate "Red Bulom", "Red Devilom", petostrukim kafama iz već pripremljenog termosa.
Na kraju, kroz Mađarsku imate prolazno vreme dostojno Montoje.
Iznenađujete se šta vaš auto može da izvede pod tolikim teretom(pokloni za familiju).
U duševnom stanju višestruko silovanog zombija, stižete na Horgoš! Na ćirilici piše "Dobrodošli u Republiku Srbiju"!!!
Leđa i dupe su zalepljeni za sedište, pa posle laganih par sati čekanja na ulaz,(po vrućini od 40 C), uspevate da najzad uđete u najlepšu zemlju na svetu.
Parkirate se odmah posle ulaza, da pišate, pošto ste zadnji put pišali negde kod Regensburg-a. Miris WC-a vas trenutno budi iz stonda u kome se nalazite, a baba-sera vam to zadovoljstvo naplati 100 dinara, oko 3 puta više nego u EU(valjda zbog te aroma-terapije koju tamo nemaju). Zatim spavate u prvom SPSKOM motelu. U sobi ništa ne radi, osim praznog frižidera koji prazan drnda i ne može da se isključi.
Budite se oko podne, zaključujete da vam je neko ukrao antenu sa kola, ali palite auto i počnete da dodajete na onih 1700 km, još oko 500, koliko imate do kuće. Usput platite putarinu onoliko koliko je platite za godinu na mrskom zapadu...
Najzad, stižete kući, ljubljenje, radost... Posle tri minuta primetite da više niko ne gleda u vas, nego u poklone. Ležete da spavate.
Ujutru zatičete ogromnu ogrebotinu na kolima koju je ekserom napravio vaš komšija, iz ljubomore. Na putu do auto-limara, delite mito policajcima. Zatim stanete da kupite nešto u samoposluzi i zaključite da je sve skuplje nego na mrskom zapadu.
-
Uhvatite sebe kako krišom gledate na kalendar da vidite još koliko treba da budete na "odmoru" i kada se vraćate nazad...
