Navikao da se savija u skladu sa teretom života. Što fizičkim, što psihičkim. Navikao se taj na rintanje kao sastavni deo bitisanja. Leđa su počela automatski da zauzimaju rmbački položaj, odmah nakon ispadanja iz kreveta. Paragrafirao.
-E, draga, znaš da otkad sam počeo da radim dva posla i da usput kuvam ručak i čuvam decu, dok ti jednom nedeljno imaš slobodan dan, leđa me više uopšte ne bole! Osim kad pokušam da se uspravim i zauzmem za sebe.
-Super, dušo, idem ja kod Borka... Na pedikir.
