Dakle, uleteo si k'o lego kocka u prazan slot, umetren si tako da sve dihtuje. Upao u mašinu. Džaba ti svo ono mladalačko kurobecanje da te žrvanj svakodnenvog života ne potkači i nemilosrdno samelje. Trzao si se i kobeljao dok si imao snage, ali matica je toliko jaka da samo izabrani pobede njen tok i idu u kontra smeru. Dok i njih ne pojede neka veća riba iz suprotnog pravca, jer, tako to biva...
Ko? Ti da šetaš gradom istu ribu više od 3 meseca? Nema šanse!
Šta? Da radiš mrskim kapitalistima za šaku dinara? Jok ti!
Koga? Tebe da nateraju da se oženiš? Samo puškom!
Čega? Svega ti treba, svega. Hljeba treba, gospodaru!
Kome? Tebi da se desi da upadneš u kolotečinu? Aha, 'oće to...
Čemu? Obrazovanje, bonton, kultura, umetnost? Stvarno, čemu?
S kim? Sa devojkom da čekaš Novu godinu? Kad poludiš!
S čim? Mladost se ne meri ni sa čim.
O kome? O njoj pesme da pišeš? Pa, ne igraš za Palermo, valjda!
O čemu? Pa o tome ti pričam. Pljuvao, pa sad liže...
Hej... You! Out there in the cold, getting lonely, getting old, can you feel me?
