Lepi srpski običaji vol.3 - Kupovina Dačie -

Dačia. Remek delo rumunskih filozofa i francuskih inžinjera.
Srbin. Remek delo Boga i verovatno više od jednog Djavoljeg avatara na Zemlji.
Šta je privuklo ove dve, naizgled, potpuno nespojive materije jednu drugoj niko ne ne zna, ali da je ljudski faktor tu umešao svoje prste – očigledno je. Ono što su Rumuni i Francuzi zamislili kao ideju prevoznog sredstva ni u ludilu ne bi smelo da zadovolji visoke saobraćajne kriterijume jednog pripadnika nebeskog naroda ( za bolje razumevanje analizirati rodoljubive pesme Đure Jakšića i Baje Malog Knindže ) ali sudbina mučenika se kroz vekove nije mnogo menjala. Verujem da i sada, u trenutku kada pišem ove redove, bar jedan Srbin svečanim i ponosnim korakom ulazi u neki od prodajnih salona pomenute firme i čini ono što je dobri Gospod namenio za njega - žrtvuje se. Uostalom, danas više i nemamo Raspeće. Zamenila ga je Dačia Logan.

- Ma, neće je uzeti!
- Ama, hoće!
- Neće i neće!
- Garant uzimaju, bre!
- Bre, nema šansone, Sotono!
- Kurac nema, Bradati! OPA! Jesam ti rek'o da će je uzeti! To, bre!
- E, jebiga! Dobio si opkladu, Djavole. Jedva, al' si je dobio...
- Ma, 'de jedva?! Znao sam da će drolja da posluša zmiju na keca, bre!
- Dobro, dobro...I šta sad 'oćeš?
- Da mi daš da napravim jedan narod samo za sebe...Onako, za zajebanciju samo.
- U redu, biće...A tebi Adame i tebi Evo ću sada tako da jebem mater da vam nikada neće pasti na pamet da skidate te listove osim za jednu jedinu stvar!