Potrošnja vode međ’ Srbima oduvek je bila mistična, tajanstvena i sasvim neshvaćena kategorija. Eto, zemlja nam je, Bogu fala, izbrazdana mnoštvom potoka, rečica i reka a tamo gde njih nema dobri Gospod nam je podario velika i duboka jezera pa imamo sreće da nimalo ne oskudevamo u najvažnijoj stvari na svetu. Pritom, imamo i dosta jebene vode. Kad se sve sabere, samo nam još more fali ali to je izgleda Svevišnjem bilo isuviše nezgodno da napravi a da ne izazove još veći gnev kod ostalih, odnosno, NENEBESKIH naroda i narodnosti. Uostalom, ko ih jebe kad su Rumuni.
Elem, ostavivši tu ideju po strani – do neke sledeće prilike, barem – naš Stvoritelj nam nije ostavio baš neka precizna uputstva za korišćenje iste pa smo mi, siroti, bili primorani da se snalazimo kako znamo i umemo, da brainstormingujemo, da improvizujemo. To je prouzrokovalo da danas dok se umivamo, zapiramo, brijemo ili, ne daj Bože, peremo zube, svaki put potrošimo količinu vode koja bi bila dovoljna da napoji jednu lepu, ožednelu i prilično dvogrbu kamilu a cenim da bi se i jedno omanje pleme u Keniji snašlo sa tom litražom. Na godišnjem nivou, razume se. Ukoliko bismo u računicu dodali i učinak plemenitog komše Milutina koji svaki dan i veoma brižno zaliva svoj pokušaj od bašte vatrogasnim jebenim šmrkom ( model ,,Naiagara 200C‘‘ ), došli bismo do frapantnog podatka zbog kojeg bi u Somaliji verovatno prestao rat. Ili bi počeo novi, štagod. Te eventualnosti, pak, nas i ne interesuju previše. Mi imamo nebo da čuvamo a to je, priznaćete, dovoljno olakšavajuća okolnost. Pozdrav.
N.B Za bolje poznavanje ostalih Lepih Srpskih Običaja, kliknuti ovde. Autor.
Srbija, 2045
- Kevo, aj' mi donesi malo vode, 'leba ti!
- Ma, pazi što ću da ti donesem, idiote jedan! Imaš, bre, bazen u dvorištu pa sam uzmi...
