Negde poznat i kao lepeza. Nož koji je omiljena igračka klincima za koje je fudbal dosadan.
Oni koji nauče da rukuju sa njim imaju lepe uspomene u vidu ožiljaka po rukama.
Divan insekat! Veoma je popularan kao tetovaza kod devojaka...
Cik pogodite sta simbolizuje ako leti sa cveta na cvet!!!
Dodatni prozorcic kod starijih modela kecheva i fice, za koji moj ujak kaze da je bolji od klime
Stari nadimak za HC mangupa, posebne sorte. One koja se hrani mrtvim dinosaurusima.
Leptir te neće presresti, isprebijati i uzeti sve pare koje si namenio za dop i kurve. Neće te gledati popreko jer je to njegov kraj. Niti će reketirati, dilovati, šurovati sa cajkanima i tasterisati, to prosto njega ne zanima.
Ali će ti zato ćornuti kolica, izmaltretirati ih kako ti nikad ne bi umeo i pazi sad - vratiti ih.
Ne ume drugačije, rekao sam ti da je baraba. Ali baraba sa pasijom. Ne radi on to zbog materijalne koristi - on kola ne prodaje, niti da bi izigravao mangupa - ima i mnogo opasnijih ljudi na ulicama grada. On to radi iz jednostavne i čiste ljubavi za mašinom.
Počelo je vrlo naivno. Ortak je uzeo ćaletovog fiću i svi smo se izređali niz Zvezdaru, naučili kako to šljaka menjač, kvačilo, kako se menja ulje... Kako se otvara na foru. Kroz leptir staklo. Tada niko nije imao kintu za svoj auto. Čak ni za polovnog Sanbima ili Dajanu.
Prvi je na meti bio komšijin Tristać. Jebena mašina. Komšija nikad nije provalio. Onda su se vozili Fordovi, Opeli, čak i poneki BMV, a krenuli su i razni nadimci. Kalauz, Leptir... Neki su postajali i Fantomi.
Znaš ti kolika je zajebancija kad ti motor pomeša benzin i vodu?! A tek benzin i krv...
Izraz za defku koja je leprsava i dobra fora, posalica, al na zalost nije definicija.
Retko ko nema ni jednu takvu.
Apgrejdovana gusenica. Onaj zeleni crv što mi pustoši muškatle, što bi rekla baba. Ružan je, nepoželjan, devojčice se plaše njega kao svake normalne pijavice. Nakon otužnog života štetočine i otpadnika, odluči da nestane, da se povuče u svoj sarkofag. I taman kad pomisliš da je mrtav - vrati se. Nov, neprepoznatljiv, lep, bez prošlosti. Opčinjava one iste devojke svojim novim krilima, lakim kao vazduh. Isti oni neistrebljivi gmazovi koji su brstili lišće i izazivale ubilačke sklonosti sada su nežna lepršava stvorenja što podsećaju na igru. Leptiri u stomaku, fraza, kao uzbuđenje, kao zaljubljenost, kao drhtaj. Te iste antene na istoj glavi, bez ili sa razlogom nevoljene, odjednom zbog para obojenih gedžeta pripojenih telu, postaju simbol čiste lepote. Ovaj nakaradni burazer moljca(koji ostaje dosledan sebi kao trve štetočina), postaje totem mladosti, razigranosti i dečje nevinosti. E pa, mene neš prevariti! Bio si, jesi, i bićeš najobičnija ružna gusenica, imao ti krila ili ne. Kupusaru.
P.S. Ostavljam ti svetlo na terasi. Naleti, pičko!
Kroz poluspuštene roletne pričao sam sa svojim najboljim prijateljem - mrakom. Zbilja, jedini deo dana u kom sam mogao da se krećem neopažen, da razmišljam i maštam naglas, da vodim svoju bitku sa vetrenjačama je bila noć. To je vreme u kom su moje ideje tiho gorele u vazduhu, i kao dim se razletele na najudaljenije krajeve sveta.
Noć me čini herojem. Makar u sopstvenoj glavi. Činjenica, drugorazrednim, ali to nije bitno. Pravi heroji ionako ne postoje. U tim trenucima, sva težina zaspalih pada na moja leđa, noću stvaram. Ne pišem, ne slikam i ne radim da bih dobio priznanje, jer mi priznanje ne treba, pogotovu ne od ljudi koji mi ne znače. Stvaram zbog tog inteziviranog osećaja života, šta god život bio. Tada osećam sreću, tugu, tada sam surovo iskren. Možda je to prikriveni mazohizam, a možda izraz neke "inteligencije". Hendikep ili dar, nisam siguran.
I tako gledavši visoko, u poluvedro nebo mislim. O svemu. Imam vremena. Ionako je život početna faza smrti. Smrti koja je večna. Razmišljam nadajući se blagom zamahu krila malog leptira, negde daleko, zamahu krila koji može da izmeni sve. Nemojte pogrešno da me shvatite. Nisam nezadovoljan. Ni najmanje. Samo želim da vidim, čujem i pomirišem sve, jer kad razmislite, ljudski vek je kratak i za tih sedamdeset i kusur godina, vi ni sebe ne upoznate do kraja, a ne bilo šta drugo. Ljudski vek je sekunda u zemaljskim razmerama, a zemaljski rok trajanja je sekunda u odnosu na trajanje Svemira... I tako dalje.
Ali da se vratimo na leptira. Leptir je ideja, umre za jednu noć, a opet živi večno. Njegov zamah krilima možda neće promeniti današnjicu, možda neće promeniti ni narednu godinu, vek, ali uzročno-posledično može izazvati totalnu promenu, haos (u bilo kom smislu te reči). I nakon rađanja i umiranja milion takvih leptira, možda baš onaj prvi izazove nešto veliko. I iako niko neće znati da je baš ON zaslužan za to, kroz svoje delo, on će nastaviti da živi. Večno. Baš zbog toga, leptir je ideja. A ideja ne umire do poslednjeg živog bića, do poslednje kapi kiše, do poslednjeg treptaja zvezde.
Ne znam kako i na koji način su stvarali veliki pisci, mislioci, na koji način je stvarao Hese, kako je stvarao Hemingvej, Orvel, ne znam kako je poeziju pisao Bukovski, niti kako je Tolkin stvorio svoj svet. Niti sam siguran da će ih za 400-500 godina neko pamtiti, pogotovu na način na kojih ih pamtim, poznajem ja ili bilo ko ko je pročitao bilo šta što nema beze sa sastavom praška za veš, sedeći u VC-u. Ne znam, niti me zanima. A jedino što je bitno, da su oni, baš kao taj leptir, makar na sekund učinili svet boljim mestom. A meni noć pruža šansu da postanem leptir...
Usamljeni stanovnik novčanika (prema onome čemu nas uče na TV-u). Posebno voli da izleti kada bi glavni junak reklame ili humoristične serije trebao da plati nešto. Nakon tog gesta surovog leptira (koji je, ipak, samo žudio za slobodom) moguće je primjetiti rumenilo jadnog socijalnog heroja kome se samo leptiri množe u novčaniku.
Lik 1-Brate, hajde ti plati turu, meni je u novčaniku ostao samo još leptir (otvara novčanik, pokazuje)
-Leptir (širi krila i hrli slobodi): Sloboda! Konačno sloboda! (odleprša)
Lik 2: Sad više nemaš ni leptira! Hajde platiću. Konobar!
Veoma izdrzljivo stvorenje,podnosi extra i ljeto i zimu to nam je dokazao u svojoj pjesmi Kemal Malovcic (ne znam kako se zove ta pjesma,al sigurno postoji) citiriam: "Gledam i grudvam dva zaljubljena leptira,kako sretni lete od cvjeta do cvejta"Dakle leptiri mogu i da ne mogu.
Leptir je insekt iz porodice helikoptera
