Kovanice od deset dinara ili njihov ekvivalent u valuti koja je trenutno u upotrebi. Dovoljno bezvredne da nije strašno ostati bez njih, a dovoljno vredne da veći broj osvojenih može biti upotrebljen pri kupovini nečeg korisnog.
U drevnoj igri ćize ili bliže (kako koja varijanta se koristila) povlačila se crta na zemlji, a zatim se u sredini zakivao drveni klin. Poenta igre je bila dobacivanje letača do klina, a onaj letač koji je najbliži omogućavao je svom vlasniku prvi okret svih bačenih letača i najveće šanse za maksimalni dobitak. Okret se izvodio tako što se svi letači stave na dlan, bacač bira pismo ili glavu i obrne sve letače odjednom u vazduh. Svi koji padnu na odabranu stranu idu njemu, a sledeći obrće ostale i sve tako dok svi letači ne nađu nove vlasnike.
- Buraz, š`a ima?
- E`o gledam ovog šošona, baca već petn`estog letača na ćizu ne bi l` bio najbliži...
- Pa `oće l` dobacit`?
- `Oće kurac, Jovo Ninđa prvog što je bacio naslonio uspravno na ćizu, to ni Tito ne bi prebacio...
- Pa dobro, možda Jovo ne okrene sve sebi?
- Ne`a šanse, Jovo nije opr`o ruke od početka raspusta, kako ih složi na dlan tako i padnu!
