Prvi stepen ocenjivanja devojke pred ortacima je „a slatka je...“. Pod tim se misli ili na to da je jos mala (pa joj se opravdava) ili se jednostavno zeli ispasti kulturan pred coporom koji zavija „gaboruuuuuuuu“.
Sledeci stepen je „ono, nije losa“. Tu se vec neki zainteresuju, a ostatak jos negoduje.
Dalje, „ima telo matori, al' nije nesto u faci“. Tu se vec vecina tiho slaze.
Sledi „brateeee lepa je kao lutka“. Romanticniji padaju u sevdah, a oni drugi pocinju da pricaju o fudbalu.
Zatim, „vidi ti ono...sto ih nema vise takvih“. Samo kolektivno odmahivanje glavom u fazonu „vala bas“.
Za kraj, „ajoj, ‘bem ti mater, koje je ono zlo! Full riba!“. Svi se okrecu, prica o izbegavanju makazica neki dan na autoputu prestaje istog trenutka, neki pocinju i da dobacuju, a Ona samo prolazi...
Primetiti pravilnost po kojem se najveca paznja muskaraca privlaci samo u ekstremnim situacijama. Svaka druga vec nije dovoljna da izbaci iz koloseka klasicnog muzijaka. :)
