Hladno, prsti otpadaju, vetar seče, a mali Mita ide sa majkom, dere se i breca na ulici.Majka se smeška ljudima u prolazu, propada u zemlju i pokušava da ga umiri.Mita udara u još veću dreku i vuče je za rukav, neće na ručak, neće da pere ruke,neće ni ono što je do malo pre hteo.Cesta široka, špartaju pravo, međutim skretanje za njihovu ulicu je blizu...Majka ga hvata za desno uvo, daje žmigavac i nestaju iza ćoška.
- Jao, jadna Stana sa onim malim, živce joj iskida!
- Ma, samo kad je dala desni žmigavac, videćeš sad, biće k'o bubica!
