Naslednik licemerja, mnogo ozbiljnija delatnost jer je potencijalni licemer nekad bar mogao da se pozove na onu 'daleko od očiju - daleko mu lepa kuća'. Danas, u vreme ekstremno lake dostupnosti informacija svako od nas je pomalo licemer a titula licimura rezervisana je za one najbezočnije, one koje bi u neka davna vremena zavezali za stožinu na najbližem gumnu i gađali prasećim govnima.
- Jaaao, vidi šta mi je Nataša poslala ubiću je. Prasence, i to rođeno bez nogu pa su mu napravili ona kolica s točkovima da može da se kreće, jadničak jedan mali.
- Hehe, dve šunke manje.
- Prostačino bezosećajna, kako možeš tako nešto da kažeš, vidi ga samo kako je slatko, ima pametnije okice od tebe i onog tvog kuma Željka zajedno. Stvarno se nekad pitam šta sam to videla u teb...
- Šta mi fali, đe bi drugo našla 'vaku ljudinu. Nego, reci ti meni o'š jedno parče s paštetom ili dva, kad već mažem?
- Jao daj dva, crko gladna.
