Kad se okupi grupa muškaraca da bi raspravljali o dužini svojih polnih organa.
A: Moj je 17cm!
L: Ok, 17, ima li neko da ponudi više?
B: Ha, moja močuga ima 18,5 cm!
L: Ok, 18,5, da li neko nudi 19?
C: Moj palamar ima 19!
D: Moja palica ima 21!
L: Gospodin sa širokim pantalonama, nudi 21! Da li neko nudi više!
Roko Siferdi: 23!
L: Roko nudi 23! Ide prvi put, ide drugi put! Prodato! Roko, ti ćeš jebati!
Pregovaranje maloljetnog junaka sa roditeljima oko dužine izlaska.
- Mama, pusti me makar do deset, svi ostaju.
- Devet i tačka.
- Mama petak je, sprdaće mi se. Devet ipo.
- Devet i petnaes' i peereš sudove sjutra.
- Aj' dobro. A štikle? Mogu štikle?
- Marko, jesi ozbiljan?!
Kupoprodaja sa posebnom vrstom partnera. To su distributeri svega i svačega, firmirane italijanske garderobe iz Turske, nameštaja od iverice bukve, kineskih ajfonova, lisičijih bundi od miksovanog materijala, i po neke zaista vredne stvari koju su pokupili u dogovoru sa carinicima ili sa vozačima kamiona kojima lako ispadaju stvari sa prikolice.
Licitacija je samo formalan izraz, koristi se jer kod nas nema pravih licitacija pa je rec skoro slobodna, a valjalo je nekako nazvati ovu umetnost trgovine.
- Mujice, dobavio sam ono sto sam trebao, Brutling brate, 200 jevreja!
- Ma ja, 200 jevreja, okle jarane... A, i ta boja, ja htio plavi. I Brajtling se kaze bolan.
- Original brate. Jedva sam ga našao, ali za tebe ja i glavu dam.
- Ne znam bolan, nešto mi je i klimav. Osamdeset ti je dosta za ovo.
- Ma ne bre, daj, 150 i to je to. Evo ruka, evo cuka.
- Osamdes'.
- Ma nema šanse covece, kroz dve ruke je prošao dok ga nisam dobio. Kakvi bre...
-...
- Ma sto dvadeset i nema ispod. Pošto smo drugari.
- Osam po deset.
- Ma, ne može. Tražio je meni Sehad, drugar tvoj, isti ovakav, samo da znaš. Idem kod njega, cimam se tu bez veze sa tobom... Sto! Poslednja ponuda.
- Pa, nemoj me bolan zadržavat, eto ti Sehad pa posluj. O'š ti dati za osamdeset il' da idem kurvu jebavat'?
- Ma na. Ko ga jebe. Vadi pare.
