Kada sam za sebe budeš heroj iz nekog samo tebi znanog razloga. Niko drugi ne mora to da zna sa kakvim si se demonima izborio i doneo si pobedu zbog koje ti je tako drago.
U 1 uveče gledam neki ultra bolesni horor, gde zombiji u mraku čekaju kraj bašte sa ružama u zasedi. Nema nikoga i ničega. Završi se film. U wc ne mogu da ne probudim druge ukućane, i preostaje mi samo da idem napolje da pišam. A moje ruže u bašti izgledaju vrlo vrlo, vrrrrlo slično kao te iz filma, kao i onaj mrak i tišina napolju. Ipak sam izašao, kao heroj popišao ruže, čak se tiho nasmejao posle toga. Polako se popeo nazad uz stepenice i zadovoljan se vratio u krevet. Sunce li ti jebem, krv mi je bila zaledjena, mislio sam da će me klati. ALi izvojevao sam svoju ličnu pobedu! Do sledećeg horora.
