Izraz koji označava specifično vanredno stanje, koje nastaje u bilo kojoj balkanskoj državi tokom posete nekog svetskog lidera. Srbija, Hrvatska, Bosna - scenario je svugde gotovo identičan, mada ipak je u Srbiji situacija, kao i obično, nešto drastičnija...
Najpre, polovina centralnih ulica u glavnom gradu zatvara se za saobraćaj na pola dana. Grad se puni hiljadama policajaca u uniformama i još boga pitaj koliko njih u civilu. Mediji su pet dana pre posete puni kojekakvih velikih analitičara, koji gataju o čemu li će to veliki lider pričati sa našim pastirom i koje će nam to poruke (čitaj zahteve) doneti odatle odakle već dolazi, i da li će nam ta njegova poseta doneti neverovatni napredak ili totalnu propast (pošto kod nas treća mogućnost obično ne postoji).
Nakon posete, koja se obično odvija "iza zatvorenih vrata", isti ti analitičari sada pet dana razglabaju o tome šta li su u stvari bile prave teme razgovora. A narod k'o narod - ako lider dolazi sa zapada, (bilo iz nama "tradicionalno prijateljske Nemačke" ili iz zemlje naših novijih "prijatelja" s'one strane Atlantika), polovina gunđa zato što kasni na posao zbog izmena u saobraćaju, a polovina deset dana vidi pred očima samo žute zvezde na plavoj pozadini i mašta o svetloj budućnosti, kojoj je ta poseta sasvim sigurno približava. A ako dotični gospodin stiže sa istočne strane, situacija je obrnuta. Sad ovi drugi besne, a oni prvi maštaju o rušenju novog svetskog poretka i vozdizanju presvetle Ruske imperije, koje će neminovno i našem narodu doneti progres i blagostanje. Kao što je i vazda bilo. Jedino su naši lideri u svemu tome dosledni - oni se jednako obraduju i jednima i drugima, i daju i jednima i drugima sve što im ovi zatraže. Šta ćete vi, NIS? Može. Vi, Kosovo? Nema frke. Dođite nam opet!
