Otpevati labudovu pesmu, pandrknuti, crknuti.
Razgovor na stočnoj pijaci:
- 'De si, Šornjo, životinjo?
- Evo, razgledujem malo, pobratime.
- A š'o bre? 'De ti Šarulja i Rosulja? Mog'o si ih dovesti, dobio bi lepe novce za nji'.
- Ma, lipsale, Žile, nema od njih ništa.
- Pu, vrag mu baba Stanojlin! Ajd', vid'mo se kasnije, eno mi onaj tamo šacuje vepra, biće nešto valjda...
U prenesenom značenju, biti premoren, pasti s' nogu, biti mrtav umoran.
- Puf, puf, puf, uf, jebem ti lift, puf, i stepenice, puf, i 13. sprat, i onog ko me nagovori da napustim selo i dođem ovde... Uf, uf... ŽENOOOOOO! Stig'o sam, daj nešto da se jede! Ženo, gde si bre?!
- Evo me u sobi!
- Pa šta ćeš tamo, što nisi u kujni?!
- Pa dođi ovamo, svinjo jedna!
- Šta ćeš bre koji ku.... E jebi ga.
- Šta je bilo? Ne sviđa ti se? Pa pola grada sam obišla da nađem kostim medicinske sestre, nemoj sad da mi kažeš da ne valja!
- Džaba si se trudila, nećeš biti jebana.
- Stoko, samo ti je bitno da dođeš kući da se naždereš kao svinja! Mesec dana ništa, pa imam i ja dušu, nečoveku jedan!
- Čekaj bre lebtejebo, nije da neću, nego ne mogu ženska glavo, 15 tona uglja sam danas pretovario, lips'o sam! Nemoj sad da me zajebavaš, evo, sutra obećavam!
- Aha, znam ja to tvoje sutra!
- Ma da se nosiš bre u pizdu materinu, ako te toliko u'vatilo teranje, idi lepo kod Branka, reci ja sam te poslao, prijebalo ti se, nek' te izbambusa čovek, pa se vrati lepo kući da smotaš sarme, a ja odoh da prilegnem malo. Aj uzdravlje!
