Odeš kod babe na selo za praznik , poljubiš babu i vratiš se sa punim kolima sira, kajmaka, pečenja,suvog mesa ,slanine...
Ili, propast srpskog sela. Svejedno.
Kako gradovi rastu, tako sela nestaju. Jebiga, modernizacija i XXI vek. Nuspojava i efekat leptira u jednom pakovanju. Dok se jednom ne smrkne, drugom ne može da svane. Seljani se sele u gradove, građani postaju seljaci. Pardon, seljani. S' kim si, taki si, što bi naš narod rek'o.
Seoske cure beže u gradove glavom bez obzira, pa šta im Bog da. Ili na kakvog bajčeta naiđu tamo. Bitno je da čovek ima stan u gradu ili bar kuću u predgrađu istog, da ne kažem prigradskog naselja. Sada što ona neće da skuplja seno na + 38 C ili zaleva baštu tri kilometra od kuće, to je već njena greška. Ili nije greška. Možda joj je bolje da radi na trafici ili nekom butiku za 20000RSD i blajva đoku gazdi koji može ćale da joj bude. A kuda će pak sirotica? Nije učila visoke škole, možda je i bila ''kapacitet'', ali jednostavno nije imala uslove za dalje školovanje ili joj je pištala mindža za to (naći će najlepšeg dečka u gradu, udaće se za njega, njegov ćale će da im kupi stan i živeće srećno i berićetno...).
Ali tako treba i druga strana da razmišlja. Video čovek dobru pičku, smuvao je, zavlačio, obećavao kule i gradove, odveo u krevet, raščerečio je i odgonio na najfiniji mogući način, onaj koji ona još uvek ne kapira...jebiga, ne zna ona one gradske fore. Ona je iz poštene, vredne porodice. On, mufljuz i hohštapler.
Zorica 0, bajče mufljuz, 1. Ful tajm.
Uzmimo za primer Todora. Poljoprivrednika koji radi i u nekom preduzeću u gradu. Ali živi na selu. Čukun-deda, pra-deda, deda i otac su mu odatle. Voli čovek svoje livade, svoj traktor, svoju slobodu. On je sada već u kasnim tridesetim godinama, takoreći glava kuće, vredan, radan, popije nekad, ali bogo moj, on je Srbin, Balkanac, pravoslavac. Ima i on dušu. Voli da se opusti u kafani sa ostalim prijateljima. Nikada ne bi digao ruku na ženu, a kamoli da je povredi. Od žene očekuje samo da mu spremi pristojan obrok, održava kuću urednom i sina naslednika. Ništa više od toga. Za ostalo će se on snaći. Ali Todor ne jebe. Nema koga. Zorica otišla u grad i gubi joj se svaki trag. On joj je bio prvi, ona njemu prva. I jedina. Zorica...
Todor 0, Zora 0. Ful tajm.
Strasna i nezadrživa plima osećanja. Obično je osete ostavljeni muževi prema svojim bivšim ženama koje su se preudale za prvog komšiju. Najčešće muž prethodno slisti pola litre rakije.
Muževi svoju ljubav dokazuju na dovitljive načine:
Psuju i prete prokletom komšiji švaleru, a onda mu potruju svu živinu,
Dođu iz kafane u gluvo doba noći i svoju dragu ubiju od batina,
Premlate decu, a svoju bivšu dragu jure po ulici vitlajući nožem,
Sačekaju da zaspi, a onda zapale kuću i štalu,
Uzmu dedinu dvocevku (ili službeni pištolj) pa presude svojoj ljubljenoj, a zatim i sebi.
Baba na dnevniku: -Ja mislem da je Milorad ubijo Dragicu jerbo ju je mnogo voluo
