Moderna verzija starijeg ljubim ruke. Nekad su osobe koje su na višem statusu od vas (popovi, recimo), ili dame, zahtevali da ih poljubite u ruku kako bi iskazali poštovanje. Po pravilu su bolje prolazili oni koji su ovo poštovali.
Danas se u istu svrhu, osobama višeg statusa, u cilju iskazivanja poštovanja, simbolično ili bukvalno, ljubi nešto drugo.
Kao što su nekad, u feudalnoj, okupiranoj Srbiji glavnokomandujući po srezovima pozdravljali svoje pretpostavljene (šefove, za neinformisane), tako ovu evoluiranu frazu, nije da je možemo čuti, više videti, osetiti, prilikom svakih pozdravljanja podređenog člana političkog aparata nekome na višem položaju u istom aparatu (podređeni šefovima, za neinformisane).
Analogiju ću izvesti na sledeći način (povući paralelu, za neinformisane) :
Nekad, Plavi Bulja i Bravarođe :
PB : Ljubim ruke tetak!
Danas, NNPF (neki niži politički funkcioner, za neinformisane) i NVPF (e, ako ne razumeš, ko te jebe, za neinformisane)
NNPF : Ljubim dupe tetak! Dobar dan?
NVPF : Uh, tako je, baš tu, tu mi prija, neki sam pasulj jeo a nisam se lepo obrisao, žurio, nakrali bi se bez mene... Ma gde vadiš glavu! Vraćaj se unutra!
NNPF : Jasno tetak, sa zadovoljstvom.
