Došljaci iz raznih sela koji su u Beograd najčešće došli na studije, i to nakon što im je deda prodao kravu i iskeširao za faks, a sve u cilju da rođenim Beograđanima najpre ogade život raznim ogavnim seljačkim naglascima od kojih se normalnom čoveku pripovraća, necivilizovanim ponašanjem, a zatim da tu i ostanu (ovo se najčešće odnosi na seoske kurave koje dolaze da bi se dobro udale i time omogućile sebi kupovinu odeće na Štrafti).
Bukvalno jedva čekaš praznike, pa da padobranci konačno odu kućama, da ne gledaš više te njuške, ionako bi ih potrpao u jedan vagon i poslao nazad u njihovu pičku materinu bogu iza nogu odakle su došli.
Najgori su oni Crnogorci i Bosanci koji se organizuju u klanove čim stupe na tlo Beograda, jedni drugima obezbeđuju poslove i uskoro će da počnu da drže monopol nad svim privrednim delatnostima. Ako pažljivo pogledaš, svaki drugi direktor firme je ili Crnogorština ili Bosančeros, tačno vidiš po forsiranju ijekavštine da nisu s ovog kontinenta. Ma, Židovi su mala deca za njih. Još im država dozvoljava da studiraju na budžetu uz sve moguće beneficije, umesto da ih popakuje u kontejnere i vrati na brdo s kog su sišli.
Najjače je to što, kad ih pitaš kako im je u Beogradu, odmah krenu da seru po njemu -- te im ne valja ovo, te im ne valja ono, loša voda, loše sve, kako je sve mnogo bolje u njihovom rodnom selu. Tu prednjače geaci s juga Srbije kad krenu svojim ''gi/gu'' rečeničnim konstrukcijama da kenjaju kako samo Leskovac ima dobar roštilj, a sve ostalo je soja. Vratite se među Šiptare!
Jedina dobra stvar u celoj priči su upravo te radodajke koje su u Beograd došle da bi se jebale kao štuke, te, kao takve, predstavljaju lak plen kad hoćeš da ga umočiš, a da se ne oznojiš.
- Majka, šta radiš? Samo da ti javim, stigla sam u Beogradu!
