Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!
Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.
Prijatno!
Stanislava, studentkinja Više poslovne: Tetka, a... tetka, može li pohovani kačkavalj sa pireom?
Tetka Radomirka: Ne, kačkavalj ide samo sa kuvanim spanaćem.
Stanislava: Ali ja ne volim kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dete, zadržavaš red.
Stanislava: Alergična sam na kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dobro, hoćeš grašak?
Stanislava: Ne, hoću pire.
Tetka Radomirka: Ne može pire, nije nam dozvoljeno. I kreni dete, zadržavaš red.
Stanislava: Ali dajte mi pire, molim vas (reče skoro plačnim glasom)
Tetka Radomirka: Evo ti pire, pičkice jedna mala. Kad sam bila tvojih godina radila 3 posla istovremeno, nisam imala da jedem kako valja a ti tu nešto izvoljevaš. Drži pire, jebo te on u dupe.
Stanislava: Eto, jel bilo tako teško?
Tetka Radomirka: Nije, al mi se čini da se taj grmalj sa Romanije kraj tebe jako razbjesnio. Ne bi se začudila da te siluje usput.
Stanislava: Molim???
Tetka Radomirka: Tu je uvijek u tačno određeno vrijeme, tačno znam kad jede. E sad, on oće da poludi pa da siluje curice, kad mu ne daš da jede kad njemu odgovara.
Stanislava: Tetka, pomozite mi, molim vas!
Tetka Radomirka: Pa jesam! Dala sam ti pire i kačkavalj, OPAAAAAA!
