LJudi koji češu rektum

Исти они људи који ти после те сеансе без трунке гриже савести пруже исту ту руку у жељи да испадну кајнд енд полајт.
Они не бирају време и место. Њима је право време тренутак када их засврби егзит дебелог црева. У стању су да гурну прст дубље од Брајана Пумпера после хируршког надограђивања средњака. Задовољивши своју примитивну потреби, исти ти људи имају обичај да истим тим средњаком ишчепркају сав секрет из својих ноздрви све од хипоталамуса па на 'вамо. Кад га лепо прочисте у'вати их нека нервоза па груцкају нокте док не сљуште слој на прсту накупљен из три физиолошке шупљине. Да л' им је укусно не знам, али преживају и цвокоћу који минут после. Е сад, да ли је то зато што им се скорела слина заглавила међ зуб, или им се само свидео оброк, не знам. И као што рекох, не желим да сазнам.

Најгора ствар код ових људи, је што не можеш да их препознаш. Можда је то неко за кога никад не би сумљао, а можда и није неко за кога си стпроцентно сигуран.
Једино што остаје да их се пазите. Јер шетају ту негде, и поздрављају се с вама свакодневно.