Posebna fela, koja sve više izumire. Delom upravo zbog toga što im svako može lako upasti na gajbu i marnuti im komplet imovinu, do zidnog termometra-sata u obliku sidra (sa Titom u sredini) i tako ih ojaditi do nivoa infarkta srceta! Ali pre svega zato što je to stara garda, old skul komunjarskog korpusa, koja već igra produžetke u meču zvanom životarenje.
Oni i dalje žive u onom dobu kada si mogao da spavaš na klupi u parku, da ti niko ne smeta, možda samo milicionar u neko doba navrne da te pokrije TV Revijom preko sredine.
Oni RTS 1 i dalje zovu “TV Beograd”, drže ga na kecu daljinskog, a u 19:30 imaju spremne kafu u jednoj i mlatač muva u drugoj ruci - za potrebe umirenja eventualnih ukućana.
Ti ljudi toliko veruju u humanost i poštenje, te bravu doživljavaju kao sramotnu novotariju i koriste je čisto da ne štrče i ne izazivaju zle tračerske jezike. “Hej, Milona nema bravu, možeš li misliti? A sin joj u Amerike već deset godina! Stipsa!”. Zato oni ipak koriste ključ, okrenu (samo jednom, čisto da reza formalno uniđe, da prostite), nonšalantno ubace ključ pod saksiju, a zatim odu da kupe hleb od 3 dinara.
- Šta to nosiš baci, džindžerko?
- Krmaču Be-ge-a i klopu. Što?
- A gde ti živi stara? Mogo bi je posetiti, ehehehe.
- Kosmajska 45ž, zvoni dvaput, ako je nema, uđi sam, ključ je ispod saksije sa muškatlom. Nego, što da se praviš trandža i jedeš crkotinu, evo ti komplet lepinja, pravila Jebačeva keva, šape da poližeš kol’ko je dobra.
Pa što novu? Baloni su kidali.