Oduvek je čovek težio za savršenstvom. Savršenstvom oblika, savršenstvom forme, jedinstvom između to dvoje. Zašto? Bog će ga znati. Upisano u genetskom kodu, iskonski, nešto što je samo naše i po čemu se razlikujemo od svega ostalog na ovoj planeti.
Mnogo godina ranije, pre nego što će ljudima i biti jasno da je upravo Sunce izvor svega, pogled je često skretao ka nebu u potrazi za tom sferom. Zlatnom, sjajnom, jedinstvenom, očaravajućom. Dodati u jednačinu prst, neku upalu, bronhitis ili običnu prehladu i eto, uslovi za korak napred su tu, potreban je samo još britak um da poveže sve to. A čovek, ko čovek, nevino ljubopitljiv, gurnuo bi prst u svaku rupu na koju na svojem putu naiđe. Sanjar, spreman da zakorači u nepoznato, šta više ima da se kaže?
Sve je jasno, kockice su se zaista uklopile za sve nas. Pred nama je zaista svetla budućnost.
