Najveći heroji našeg doba. Ljudi sjenke. Oni koji završavaju prljave poslove. Njihovo radno vrijeme počinje kad svima ostalima završava. Svi znaju za njih, a niko ih ne poznaje.
Oni su pokupili vreću đubreta koju si bacio sa petog sprata promašujući kontejner. Oni su vratili Tolstoja na policu sa klasicima kad si ga, hodajući sa njim po knjižari spustio do Isidore Bjelice jer te mrzjelo da se vraćaš na drugi kraj prostorije. Oni su skupili ostatke razbijenih čaša, flaša i tanjira, nakon sinoćne proslave rođendana u rentiranom klubu. Oni sjede u baštama kafića preko noći, čuvaju inventar, tamane cigarete i mirno gledaju u tupu noć. Nije im dosadno, oni rade svoj posao. Oni umivaju ulice, spiraju tragove kočenja sa asfalta. Namještaju izloge butika, prodavnica igračaka ili bižuterije. Upravo kada se ti pijan dovučeš kući i pokriješ glavu ćebetom, jedan od ljudi kojima je to posao prelazi granicu kamionom, uvozeći robu za super-markete, apoteke, diskonte pića.. Oni čuvaju noć, spremaju svijet za novi dan, kada ćemo nastaviti da ostavljamo smeće svud za sobom, lomiti sve što je krhko, krasti sve što je na dohvat ruke, samo pod uslovom da ne snosimo posledice. To nećemo ispraviti, nećemo ništa vratiti ili nadoknaditi, za te stvari su tu ljudi kojima je to posao.
