Prava lovačka priča je kad kreneš u lov i sa kilometra daljine upucaš jelena koji padne na divlju svinju i probode je rogom,a kad im se približiš vidiš da divlja svinja u ustima drži zeca.
Laž kojom se veliča onaj koji je priča. Uglavnom providna k'o rudarske čarape, ali zato ima majstorski zaplet. Jedan od žanrova u književnosti.
Uglavnom svako selo ima po jednog zvaničnog lažova.
Priča Joso:
Sećam se ja, sedamdestreće rešio drug Tito da dođe u Kraljevo da poseti radni narod, a i ovi iz Komiteta organizovali, postavili crveno tepikče, došo narod, pioniri sa zastavicama i cvećem, jednom velikom dadoše i kitu da preda Jovanki, pa i ovi moji iz Magnohroma da dočekaju Titu, bio on šeset i neke kod nas, potpiso se u knjigu gostiju, našali se tom prilikom i ode. Svi slegli tamo, ja reko - dal da odem, pitam ženu, ona nešto poboljeva, neće, sednem u fića sam i ajde. Tek što izašo na Kamidžoru, kr kr, stade auto, aj dupalim, kr kr, neće. Izađem napolje, dignem haubu, tu jebem ti božu kantu, šta je bilo, ventil, a u pičku materinu, neću da stignem na vreme. Mislim se ja, dal da guram, dal da zovem sestrića, a jebem ti, kad naiđe limuzina od Vitanovca, stade pored mene a izađoše drug Tito u beloj uniformi i Jovanka.
- Šta je bre, Joso, šta ti je s kolima, jel presiso, oćeš limuzinom s nama?
Meni bi neprijatno da se vozim s njima pa reko:
- Ma taman posla, druže Tito, nego ventil zajebava.
- Kaki ventil - zavuče on ruku u džep - evo ti deset ventila!
Priče koje krasi totalno odustvo smisla i osećaja za realnost, sve u cilju veličanja samog sebe. U ovim pričama koje se izmišljaju u trenutku, obično prepričavanim pred širokim auditorijumom i sam lovac često zaboravi šta je pričao i gde je stao.
Lovac: Sakrio se ja u grmlju i čekam da naiđe srna. Naiđe ona posle 4 debela sata čekanja, ja nanišanim, opalim jedan metak i ona pade kao pokošena. Priđem, a srna u najmanju ruku 120 kg, ali ja nekako skupim snagu, uzmem je i prebacim preko leđa s nogama oko vrata...
Neko iz mase: Ma daj bre Žile ne palamudi, ti jedva pušku držiš kad duva vetar a nas ovde farbaš za 120 kg...
Lovac: ma lovačke mi sreće tako je bilo, ma s mesta se ne pomerio ako lažem, ma i sliku sam imao nego mi se pokvasio aparat kad sam preplivavao reku sa njom na leđima, kad sam ja bre vas lagao, auuu ljudi moji...gde sam ono stao?
Auditorijum u glas: Ono...njene noge tebi oko vrata...
Lovac: Aha da, bravo, i jebem ti ja nju, jebem...
Nacin da pijana skupina ljubitelja vartenog oruzja i vatrene vode, objasni sebi i drugima da danas nisu prepesacili ni 2 kilometra, ali su zato nabasali na vepra koji je zubima krcio sumu dok je copor krvozednih vukova zavijao na obroncima obliznjih planina, dok se zaledjena butkica iz Maxija polako topila kraj logorske vatre.
Nikad kraja njima,..a nikad ne dosade...xe
Sedim ti ja u kafani napijem ti se ko majka,al moram da krenem kuci,.nista izadjem sednem na zoljicu i pici u centar BG-a,..
Vozim ti ja tako,ravan put,kad pogledam malo vise naprade a ono odjednom shuma!!!Mislim se otkud shuma u centru BG-a al ajde idem ja dalje.Prolazim zoljkom kroz shumu kad odjednom vukovi pocnu da me vijaju.Sta da radim ja opicim po gasu,al sto ja vise gas oni meni sve blizi..Sta da radim brate pojesce me vukovi..Vidim ti ja raskrsnicu napred 200 metara,dodjem do nje i dam zmigavac u levo i skrenoh u desno..a vukovi odose levo,.i jbt izvukoh ja zivu glavu..
Postoje i ribolovacke kao podvrsta.
Bio jedan pecaros koji je lagao o svojim ulovima. Kada ga pitaju kolika je riba koju je upecao on rasiri ruke koliko moze i kaze:"ovolika, majke mi". Jednog dana ga uhapse jer je pecao dinamitom i pitaju ga da im pokaze, onako sa lisicama, kolika mu je bila riba. On razmisli pa kaze, sireci sake onako u lisicama:"ovoliko joj je bilo oko, majke mi."
Laži. Uglavnom ih pričaju iskusni lažovi iz društva. Tokom pričanja lovačkih priča mora da se okupi više slušalaca i svi moraju da slušaju kao da ih zanima, jer ako neko počne da se smeje uglavnom biva odbačen iz kruga od srane ostalih. Iako svi znaju da to nije istina, udube se u priču kao da su oni isto doživeli. Posle lovačkih priča, govornik uglavnom biva nazivan lovac i ostali prepričavaju tu priču kako bi i oni, koji nisu čuli vrištali od smeha.
-Ljudi imam nešto da vam pričam!
(istog trenutka, oko njega se okuplja par likova i gledaju ga radoznalo)
-Pričaj brate!
-Idem ti ja juče niz ulicu, kad vidim kako neka tri tipa šibaju nekog malog. Priđem ti ja, šutnem jednog, drugog nabodem na koleno i trećeg isprangijam k'o debila. Tu me odjednom napadnu sva trojica u isto vreme, bace me dole išutaju me okrenu se i odu. Ja ustanem i pitam malog ''kako si?'' Mali mi onako uplakan kaže da je dobro i odveo me kod njegovog ćaleta, ćale mi brate dao crvenu i to je to.
-Auu, pa brate gde ti je crvena?!
-Ma sinoć sam se napio k'o bulja!
-Brate sinoć smo bili kod Šomija na Pes-u!
...muk...
priče sa mnogo izmišljanja i preuveličavanja. počelo je sa pričama iz lova gde se radilo o nekim junačkim sukobima sa divljim životinjama (pa otud i ime), a danas se rade obično o nekim pričama iz geta, tučama, krađi, bežanja od murije itd....
- i tako ti ja brate šetam kad krenu da mi se šire neki likovi, a ja odma uzeo neku štanglu i sam protiv njih 3ice, sine jbo sam im kevu, a znaš koliki su, svaki za glavu viši od mene.....
- ma daj burgija ne seri xD
Priče današnjih uspješnih frajera,koji su prošli kroz sito i rešeto sa svojih 17 godina. To su uglavnom likovi koji se boje sopstvene sjene, ali su jaki na riječima. Kada se kače s nekim, zna se,prati ih još 5 istih hibrida s napumpanim mišićima.
-Kakvu sam tuču izazvao prošli petak,da ti je samo bilo da to vidiš.
On se meni našao na putu,ja njemu ''Mali,je li, znaš li ti kome si se našao ispred puta?''
On se već nakostrešio, pravi mali borbeni oroščić, hoće da se bije.
Rek'o nema problema. Izađi napolje, riješićemo to ko ljudi.
I tad ti nastupi prava makljaža, Paja Jež, Pero Bombaš Škemba i ja ti isprebijamo klinca na mrtvo ime, nije znao ni ko je, ni šta je.-Je li,a što se nisi sam tukao?
-Pa brate, ja pozovem svoje da me bodre, kad oni meni,ne možeš sam, i mi ćemo s tobom, nije fer da mi samo gledamo. Brate, večeras je grupna makljaža.
To su prče u kojima je glavni lik autor te priče, a u tim pričama je sve moguće. Ponekad se pričaoc te priče zbuni, kada je više puta priča, ali to u rijetkim slučajevima bude opaženo, a i kada bude pričaoc se vešto izvuče
-Ajde dete sedi,sa' ću da ti pričam priču o tome kako sam se jednom izgubio u planinama.
-Bilo je to davno i moj se kolega izgubio, a ja ost'o sam u planini. I tako sam ja morao da jedem žive crve i još štokakvih govana. Jedno veče, baš dok sam pripremao večeru, oko mene se skupio čopor vukova! Bilo ih je des't...
-Čekaj bre deda,prošle godine si mi pričao istu tu priču i tad si rek'o da je bilo samo s'eam vukova. Kako sad des't?
-Tad si bio previše mali da bi znao istinu!
Priče koje divlje životinje na komemoraciji u šumi posvećuju svirepo ubijenom drugaru od strane najvećeg zla na planeti - čoveka.
- Naš drugar Jelenko u životu mrava nije zgazio. Živeo je mirno, povučeno sa svojom Lanom, koja ga je volela dok nije ispustio poslednjih dah. Kažu imao je dozvolu za ubijanje, a zar je ubijanje dozvoljeno? Neka mu je laka zemlja.
(u paralelnom univerzumu)
- Radisave, dolazi ovamo, znaš kakog sam jelena upucao, ima da napravim srneći gulaš prsti da poližeš.
Sve priče koje, bez obzira na to kako počinju i kako se završavaju, u jednom svom delu moraju da pominju bliznakinje i vanzemaljce.
POČETAK: Hej, nećeš verovati šta mi se juče desilo! Krenem ti ja ulicom...
15min KASNIJE: ... i kažem ti ja - ako to nije bio NLO, onda ja stvarno ne znam šta je to moglo da bude, jer...
25min KASNIJE: ... i kažem ja sebi - pa to su bliznakinje! I onda, brate, isto kao u onoj reklami, samo još bolje! Pa smo posle...
35min KASNIJE: ... i došao kući. Eto ti, juče mi se sve to desilo.
