Premudra izjava koja se može čuti uglavnom iz usta onih koji pojma nemaju šta podrazumeva reč komercijalno. Takvi biraju da slušaju ono što je andergraund i po cenu oštećenja sopstvenog sluha, jer zaboga, "neću da se uklapam u mejnstrim". Kad ih pitaš šta je komercijalna muzika, kažu ti da je to ona koju većina sluša i da ako nju slušaš, ti si pozer, a i sami biraju da slušaju muziku koja uglavnom nije pojmljiva njihovom uzrastu, PRAVE SE da je razumeju i gotive, što je, jelte, opet neka vrsta pozeraja, ne? Ali, taj pozeraj je kul, jer nije mejnstrim.
U stvarnom životu, izvan sveta takvih mamlaza, definisanje komercijalne muzike potpuno je drugačije. Komercijalno je ono što se dobro prodaje, što svakako nije loše. Naravno, od kad smo rođeni, svedoci smo da se (bar u našoj zemlji), đubre najbolje prodaje, što mnoge nagna da sve (u domenu muzike) što ima dobru prodaju/slušanost, smatraju trešom. Takvi sebe smatraju "premudrima" u ekipi, oni su tako "kuuuul" jer ne gotive to "komercijalno đubre", ali u principu sledeći takvu predrasudu, biraju da ostanu uskraćeni za remek-dela poput Gorillaz ili Linkin Park-a, koji JESU slušani, imaju milionske preglede na jutjubu, milionske tiraže a ipak su fenomenalni! Zatim, apsurd cele ove izjave sreće se pri pomenu Kurt Kobejna ili Džima Hendriksa-a. Aspolutno svako ko tvrdi da je komercijala sranje, složiće se da su pomenuti izvođači carine, a činjenca je da su još za života bili izuzetno popularni!, dakle, može se reći, komercijalni. Dakle, komercijalno MOŽE (iako ne često) ujedno biti i kvalitetno, a muziku ne treba deliti na komercijalnu i andergraund, već na kvalitetnu i nekvalitetnu.
