Drugar koji ima starijeg brata pravi sedeljku. Skupilo se dosta ljudi, od toga otprilike polovina devojaka. Sve teče svojim tokom, a onda se u jednom trenutku pojavljuje burazer... Upoznaje se sa većinom ljudi, pošto poznaje nas nekoliko. Prvih par minuta ćuti, dok ne skonta o čemu se razgovara, a onda se munjevito uključuje. Na nesreću mog drugara u tom trenutku se pričalo o zastupljenosti mahunastog povrća u ishrani:

Burazer ( obraća se devojci koju prvi put u životu vidi ): Š'a? Mahunarke? Mis'iš ono: suljpa, grašak, sočivo, bob... Aaaaa, obožavam to da hasam. Matora, al' ne d'o ti Bog da uđeš posle mene u klonju.

Moj drugar lagano menja boju lica od zdravo rumene ka zeleno-ljubičastoj

Burazer ( nastavlja ): Eto, baš pre neki dan kuvala keva prebranac. Sine, jeo sam ga i za ručak i za večeru, al' kad sam ujutru seo na šolju... Da ti ne pričam... Ma havarija... Nisam mog'o da se odlepim sat vremena, a pločice počele da otpadaju. Na kraju...

U tom trenutku drugar, koji je već bled kao krpa, ga opominje: 'Alo, Miloše, pa koji ti je?! Smanji malo doživljaj.

Burazer: Uuuu, a ti si mi sav fin. Kao, ovde niko ne kenja osim mene. Opusti se, bre, ma naši smo.