Sinopsis poslednje decenije i po popunjavanja listića od strane prosečnog nebeskog glasača, iz godine u godinu sve inertnijeg da zaokruži bilo šta drugo osim toga "što narod kaže da je dobro", odnosno onoga "koji je najmanje zlo". Konformizam tragikomičnih proporcija, realno.
- Mladi komšija, je l' idete na glasanje sutra?
- Uh, komšija, najverovatnije neću moći, imam neki kupus da kiselim...pa tako.
- Dobro, mladi komšija, samo se vi šalite, ali bi tako vaš glas na kraju mogao da pripadne onome kome možda niste hteli da pripadne, ja i moja porodica nećemo tako...
- A kako ćete vi, ako smem da pitam?
- Pa, eto, ovaj, za Vučića, znate, ima on mana, ali je za Srbiju u ovom trenutku ipak najmanje zlo...
- Hm, mislim da ste me ubedili, komšija, verovatno se vidimo kasnije na glasačkom mestu...Nego - je l' to samo danas ili može i neki drugi dan, fazon?
