Osveta na srpski način. Vrlo slično sa "milo za drago". Konačno je došlo i tvojih pet minuta! Obično uživaš u njima i prepričavaš ih do kraja života.
Dva dugogodišnja ortaka, nakon višečasovnog putovanja autobusom stižu u rodni grad. Posle par dana provedenih u maminom selu jednog od njih, uz domaću hranu, domaću rakiju, domaće vino, domaće ljute kobasice, gravče na tavče, slaninu, kajmak, feferone, pečenje i jos milion đakonija, naravno, došlo je do preopterećenja stomaka. Izlazak iz autobusa se pretvara u vojnu komandu: "Trčećim korakom u WC!"
Kabina do kabine...počinje dijalog...
- Milane?!
- Ej?
- Jesi li završio?
- Da,što pitaš?
- Ovde nema toalet papira...
- Pa?
- Pa da mi dodaš rolnu...molim te.
- Da te prvo pitam nešto?
- Ma, bilo šta.
- Sećaš li se kad si me u četvrtom osnovne cinkario kod učiteljice da sam pušio cigarete u školskom WC-u?
- Kroz maglu...kakve to veze ima sad?
- Nikakve, samo me ambijent podsetio da ti dugujem nešto...odavno!
- Dobro, i šta sad?!
- Ništa, odoh ja, pa se vidimo kasnije...
- Milane, nemoj to da mi radiš, molim te, nema smisla, zbog te dečije gluposti...!
- Magare se jebe kad se zaglibi! Ćao, javi se kasnije....
