To su uglavnom moleri, automehaničari... I ostale zanatlije. Kad provale da mušterija ne poznaje njihov posao, frljaju se kojekakvim izrazima, izmišljotinama i pritom udaraju po ušima(sa cenama).
-Gospodjo, ovde imamo da obijemo celu stranu zbog alanprca i da udarimo jedan štuc!
-Jeste, jeste, vuče vlaga...
-Znate šta, nije to vlaga, glavići vam izasli po plafonu sve do dole...
-Aham...
-Pa tako vam je, za takav posao, ne mogu puno uzeti za ruke, glupo mi je jer su skupi i delovi za to...
-Aham, a koliko će to da košta?
-Pa ta četri holandska zaguza koje mi moramo da naručimo za vas vrlo teško nabavljamo, imamo neke svoje ljude za to.
-Koliko?
-Pa 100 evra... komad.
-Au...
-A to je bez putnih troškova, a i znate kako je sa carinom... Treba podmazati tamo, treba podmazati vamo.. Znate to će i mene puno da košta živaca.. Ukupno 1200 evra... I za ruke 300.
-Pa to je mnogo...
-A ne znate vi gospodjo, to se nabavlja kod ostrvceta, na spačeku, kod jezera Mojmilovo..
-Pa znam, ali da li ću imati taj novac..
-Pa to vam je po novom.
