Kratki ekspreso bez šećera i mleka. Grozota koju naručuješ jer si ušao u lokal gde ne kuvaju normalnu kafu, a nameracio si da je popiješ. Onako, polurezignirano, kažeš "daj jedan", a u sebi počinješ da pevaš "Čemeruuu moooj" od Usnije.
Em je skupo (skuplje triput od NORMALNE kafe) jer mu treba kurčevi automat, em ti donese mikrošoljicu sa pikokoličinom tekućine na nivou ejakulata vrapca, i ako si mu lepo rekao BEZ ŠEĆERA, on ti natrpa najmanje tri šarene kesice, i rasadu za lopatu, da bi opravdao cenu od 160 din.
Ako piješ običnu kafu bez šećera a belu kafu nisi pio ni na zimovanju na Zlatiboru, teško da si mušterija za produženi espreso sa hladnim mlekom koji cenu diže duplo i gazdi kafića kredit za Smarta otplaćuje. Znači ko te jebe.
E ti onda u inat popiješ to govno judeomasonsko italijansko, i utefteriš kafanu u listu mesta koje treba izbegavati.
-Uh baš mi se pije kafica. Vodim te na jedno mnogo kul mesto.
-O ne, ne opet...-Dobardan. Meni dajte jedan produženi espreso, sa hladnim mlekom i dosta šećera. Šta ćeš ti?
-Jel ste kupili kuvalo?
-Gospodine, ne kuvamo kafu, to je politika lokala, već sam vam jednom obajašnjavao...
-A i malo pivo, i to je politika lokala? Jel ste nabavili ovo novo 0,25?
-Da i to je politika lokala.
-Dobro, daj mi opet jedan mali čemer i ČAŠU kisele od 50 dinara da sperem to. Ako mi opet doneseš FLAŠICU od 120 dinara, moja politika je da nagluvim ljudima nabijem flašicu u dupe.-U jebote. Pa što ga piješ ako ti je toliko odvratan? Realno, espreso bez šećera...
-Zato što sam jači od njih mamu im jebem kulovsku. Mali DUPLI donesi!
