Ono što ljudi u Srbiji imaju običaj da kažu kada primete da događaji oko njih počinju da dobijaju povezan smisao, ne shvatajući da žive u izuzetno malom kavezu.
- E, video sam prekjuče na Pančevačkom onog tvog zeta iz Borče.
- Aaaaaa... Kako je mali svet...
______________________________________________Govore neki da je ovo hladan i pust svemir, beskrajna praznina, a da smo mi samo njegovi nepovezani delići, koji lutaju tamo-amo, sudarajući se i večito se razilazeći. A ja, vidite, ja ne mislim tako. Svi smo mi povezani u jednu organsku celinu, koja skladno funkcioniše.
Kako to? Evo, na primer: komšija koji živi sprat ispod mene radi kao grobar. E, pa šta? Pa, on će jednog dana da sahrani i mene, i apotekarku, koja živi sprat niže. A ja, na primer, učiću njihovu decu kako je život lep i pun povezanosti, jer ja, ja sam nastavnik tehničkog vaspitanja. Na stranu to što će apotekarka da leči i mene, i grobara, i njegovu decu kad se razbolimo. Na stranu i to što me je njena raskalašna starija ćerka pustila jednom da je ližem i obećala da će se udati za mene ako naučim i ono drugo... Neću se osvrnuti, naravno, na to što mi je apotekarkin otac, ozloglašeni politički komesar, lično streljao dedu, ali o njemu moram reći da je bio zadužen za moral jedinice u kojoj je komšija grobar služio vojsku, odmah posle rata – ah, te dve godine kopanje jama za izdajnike... tu je, kažu, zanat i ispekao...
Eto, i ovoliko je dovoljno. Pa neka posle mudrijaši dođu i neka kažu: beskrajna praznina, delići i nepovezanost. Praznina i nepovezanost, malo sutra! Neka pričaju oni to nekom drugom! Svet je prepun smisla, i nekih tajnih veza.
Pojava susretanja davnih poznanika na novim mestima i u novim situacijama kad se tome najmanje nadate. Cudno je koliko neobaveznom pricom mozete da utvrdite da taj nepoznati ispred vas uopste nije nepoznat, ili u najmanju ruku poznaje nekog bliskog vama. Kad sam ko mali gledao Srecne ljude i Bolji zivot, nikako mi nije bilo jasno kako u onolikom Beogradu svaki lik moze da naleti na svakoga ne znajuci da ovaj poznaje nekog iz njegove uze porodice. Mislio sam da je taj Beograd bas mali.
Slicno se desilo i sledecim protagonistima:
Uvate Marsovci neke ljude da bi radili eksperimente na njima. I iz nekog nepoznatog razloga odluce da puste sve koji su iz njima poznatog grada. Protekcija svugde i svuda...pa i na Marsu
Naravno Njujorcanin i Moskovljanin ispuse i dodje red na Srbina.
Srba:Pa ne znam sta da vam kazem, ja sam iz Blaca, to vam je...
Marsovci (u glas): Pa de si, kolega, kako ne znamo, pa mi smo svi studirali tamo...
