Kafandžijska kći. Kraljica džibre.
Oračkog glasa i neukusno prekrečene face, njen karakterni pečat je dizanje trnovitih ruku uz Sinove Manjače i otimanje mikrofona uz gromoglasni podrig za drugove iz ugla.
Očevih manira i suhomesnatih brkova, svakim radnim danom temeljno dezinfikuje krigle svog skromnog bifea ručnim zglobom pomešanim trulim zadahom usta iz kojih viri raštimovan plot, jezik bez dlake i zakorela sapunjara.
Zavidna koketama, ispod oka s` rukama na leđima ustremljuje se i na svako iole jače parče koje ima depiliranije grudi i dašak estrogena. Čest gost šatorskih veselja uz entuzijastično naginjanje rakije iz bokala i brisanje prašnjavog znoja majicom propale građevinske firme, potkošuljom uflekanom od mekinja i bitumena, prihvata se čela kola uz povlačenje bokserica iz dupeta i nehatan štuc.
Neotesanih manira i poganog rečnika kudi frajere Breda i Klunija, šminkerske gejeve za kojima dašće piletina umesto pravih mačo veprova sa pozlaćenim zubima i izloženom pozadinskom uvalom.
Trenirana za ulogu lovca, zauvek biva jača polovina porodice.
- Čujem udaješ se za maliganku?
- Misliš ženim?
- Mislim udaješ...
