Marko Kraljević i pogača na ljebac

Teška muka uhvatila Marka,
Ište vina al' mu vina nema.
Nema vina ni rakije ljute,
Zar sad mora na Turskije skute?

Neće Marko iz tuđija skuta,
Opet peče ona rana ljuta.
Dosta mu je kave i slatkiša,
Dosta mu je kadife i pliša.
Kune Marko, kune pa kazuje,
Gde je vina, gde je trava žuta?
Gde je onog Arbanaškog truta?
Gre su oni trgovci iz Drača?
I njihova ljebac na pogača?
Kune Marko vilu Ravijojlu,
Kune preti nerođenom sinu,
Kune majku Jevrosimu staru,
Kune duhan, Azijsku cigaru.

Sažali se Jevrosima stara,
Prikupila nešto malo para,
Daje novce, te ište tu travu,
Da Marko porazbistri glavu.

Kad je Marko zapalio travu,
I junačku povratio slavu.
Javi mu se Ravijojla vila,
Pa spomenu njihovoga sina.
Imam Marko jedno predskazanje,
Rodiću ti potomaka mnogo,
Jednog cara, jednog golubara,
Golubara za internet veze.
Te ćeš moći iz ovijeh dvora,
Vidjet' sveta i vidjeti mora,
Te ćeš moći bez da prežeš čeze,
Bez po muka ili neke veze,
Pozivati trgovce iz Drača,
Te travara i staroga vrača.
Što ti zboriš vilo Ravijojlo?
Kakve veze, kakvog interneta?
Sad kad nađoh žar od ovog leta,
Žar iz Drača, žar iz Lazarata,
Žar za zlato, zar to nekom smeta?
K'o da mi je sedamnaest ljeta.
No ti skidaj, svoje uske kroje,
Pa mi hitaj u dvornice moje,
Da pravimo te junačke stroje,
Te žarimo složno obadvoje.

Čeka njega Ravijojla vila,
U grudima neka čudna sila,
Čeka ona, čeka i ne spava,
Podno nogu navirila bara.
Briga Marka, gde je vila vita,
Briga Marka što ona ne spava.
Briga Marka gde je njemu stara,
Dal' zbog vina ili ovog žara,
Ne zna gde je, ni gde mu je glava.