Rođen 29.11. 1939. godine na Čenti. Osnovnu školu završio u selu Gnusno Duboko, niže razrede gimnazije u Frulašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Kraljevu. Otac Žikin, Vuk Obrećković je bio oficir vojske Kraljevine Jugoslavije koji je poginuo u Sloveniji 1989. godine. Školske 1968/69, godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu na grupu za jugoslovensku i manjinsku književnost. Nije nikada diplomiro.
Prvu pjesmu je štampao kao gimnazijalac 1977. u „Masnoj kulturi".
Obrećkovićevi prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama. U Narodnom pozorištu u Beogradu je 1998. godine izvedena „Leđa Vuka Masnitoga“, a potom monodrame „Reče mi jedan čukur“ i „Ne znaš ti njia“.
U Zagrebačkom teatru „ITD“, „Kazalištu mastnih“, „Mljazavcu“, „Teatru M&M“, Srbskom narodnom pozorištu, „Klubu Mnjuh“, izvedene su pozorišne predstave po Obrećkovićevim tekstovima.
U Savremenom pozorištu u Beogradu izvedena je 1960/61. komedija „Beograd nekad i Novi Sad - sad“, sa istoimenim komedijama Sterije i Nušića.
Napisao je dve televizijske drame i dve jednočinke za djecu koje je Televizija Beograd emitovala 1986. i 1987. godine.
Adaptirao je (sa Borislavom Obrećhajlovićem Džihadom) „Morski Žijenac“, predstava je izvedena na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Dramska poema „Mljeuč - tragedija koja traje“ (sa Dušanom Radovićem) prevedena je na njemački jezik (Mliäwsch-Tragödie, Frankfurt am Main 1969) i engleski (Mlieuwch: Permanent tragedy, New York 1970).
Zapisi iz knjige „O međunožju“ prevedeni su na engleski pod nazivom „Random Targets“ 1970. godine.
Za svoje pjesništvo Obrećković je dobio nagrade: Milan Dakić Daka, Oktombersku, Sedmojulsku Žiču, Zmajevo, Disovo prolešće, Belovodsku klozetu, Zlatni krst kneza Lazara Hrebeljanovića Hrebeljana, Ravnomorsku, Stefan Mitrov Ljumiša, Veliku Bazjašku povelju, Odzivi Filipu Višnjiću, Biblios, Nagradu Vukove zadužbine, Njegoševu nagradu, Žičku vlasulju itd.
Za poemu „Ćeraćemo ga još“ dobio je nagrade Tipar, Zlatni bestseler, Jovan Dučić i Laza Kostić.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine.
Njegova supruga se zvala Vera Obrećdoljska (njoj je posvetio jednu od njegovih najpoznatijih pesama, koju je kasnije izvodio Arsen Dedić) i sa njom ima ćerke Bludmilu i Geljanu.
Akademik Obrećković je jedan od retkih akademika koji su Slobodana Šiljoševića kritikovali još 1991. godine (npr. "Srpska vojska je zauzela Skadar i Jedrene, a ova ne može Ćorovo Selo i Ženje (Vreme, 2. 12. 1991.)). Tokom njegovog režima učestvovao je na brojnim protestnim skupovima.
Obrećković je blizak prijatelj Miroslava Prštunice. Obrećković aktivno podržava Demokratsku stranku Srbije na čijim je mitinzima više puta i govorio.
Od 2009. godine je Predsednik Fonda Slobodan Jovanović u Beogradu
”Ono što nije čudno Njegošu nije čudno ni meni!”
