Još jedna narodna izreka, po kojoj se može zaključiti da je i u davna vremena na našim prostorima bilo intelektualaca koji su u jednoj rečenici mogli opisati ogroman dio životnog putovanja.
Dakle, opis ljudi koje ne samo da je odavno nagrizao zub vremena nego ih je već skoro i pojeo. Takvi više nemaju šta da ovdje traže, osim pokopnog društva te kojekakvih bendova za sahrane. Što su imali šansi, imali su. Ako su ih iskoristili, bolje za njih, a ako ne, nikom ništa. Povratka nema.
-Čuj ,čuj što moj Žućo laje, nadglašava sve vaše.
-E moja budalo, pogledaj malo bolje pod Ladu, vidiš da jedini on nije otišao da ganja. Zar tako iskusan lovac kao ti ne zna da se mator pas ne šalje u lov?
-Au sramote, drži ti Žućo pušku a odoh onda ja ganjat', 'bem te matora.
____________________________________________________________________
- Dobro to sve, nego kako vam prođe onaj turnir što ste osvajali prošlih godina? Je li bilo kakvih parica za pobjedu?
- Blamaža mrtva. Nismo mogli da dva pasa povežemo kako treba, a još i ovaj duhan odradio svoje. Nekakva nas dječica oderala u prvoj tekmi, pa od jada se posvađaše golman Mare i Kiki štoper, tako da nismo dalje ni igrali. Šta ćeš, mator pas se ne šalje u lov, a nas čopor ofucanih džukela se ponadali nečemu.
