Jednom rečju majstor. Karakterišu ga dugi požuteli brkovi koje povremeno ofarba. Pivski stomak i obavezno mali češalj u dzepu od košulje. Uglavnom puši 100's cigare i briga ga za znak da je pušenje zabranjeno. Sa sobom nosi staru kožnu torbu na kojoj je urezano njegovo ime, ili ime njegove prve ljubavi. Možda i omiljene kafane. Ne nervira se, prešao je on te amaterske dane mladih vozača autobusa koji su najusamljeniji ljudi na svetu. Na pauzama obavezno ode da popije kafu i ispuši cigaretu. Možda pojede i pljeskavicu i obavezno kasni. Kada se vrati unutra, sve mu je opušteno i ide dalje. Magistrirao je vožnju autobusa sa cigaretom u ustima, što ga još više čini mudrijim i zajebanim. Svakom prilikom dobaci kompliment ili prljave šale devojkama iako su dvadeset godina mlađe od njega, i švaleracija mu je urezana u dušu.
-Dobar dan.
-Ooo srećo, sad je mnogo dobar dan, dođi čiči... Dokle?
-Do Požarevca, povratna.
-Može može devojko, ali povratnu ne mogu da ti dam.
-Zašto? Imam i studentski popust?
-Zato što prvo ideš kod mene, nema povratka nazad. Tako dedino? (Dobacuje njegovom unuku studentu iz provincije koji moli boga da se ne vozi sa njim, iako mu je deda)
